Nega i higijena su od ključnog značaja za zdravlje i pravilan razvoj svake bebe. Iako su osnovne potrebe za negu slične za sve bebe, postoje određene razlike u nezi i potencijalnim zdravstvenim problemima kod dečaka i devojčica. Specifični zdravstveni problemi koji se često javljaju kod dečaka uključuju fimozu, kriptorhizam i hidrocelu.
Fimoza je stanje gde je otvor kože koji prekriva glavicu penisa suviše uzak da bi omogućio normalno povlačenje kože. To je često normalno kod novorođenčadi i obično se popravlja samo od sebe tokom vremena, ali u nekim slučajevima može zahtevati medicinsku intervenciju.
Kriptorhizam je medicinski izraz koji se koristi kada se jedan ili oba testisa nisu spustila u skrotum. Ovo je jedan od najčešćih genitalnih problema koji se javljaju kod novorođenčadi dečaka. Iako se testisi obično spuštaju sami u prvim mesecima života, u nekim slučajevima može biti potrebna medicinska intervencija.
Hidrocela ili vodena kila se javlja kada se tečnost nakuplja u ovojnici oko testisa, što može uzrokovati otekline u skrotumu. Većina hidrocela nestane sama od sebe u prvoj godini života, ali ako to ne bude slučaj, možda će biti potrebna hirurška intervencija.
Sve tri gore navedene situacije su relativno česte i obično nisu razlog za ozbiljnu zabrinutost. Međutim, važno je biti informisan o simptomima i mogućim tretmanima i lečenju kako bismo mogli pravilno reagovati ako se neki od ovih problema pojavi. Takođe je važno razumeti preventivne mere koje mogu pomoći u izbegavanju ili smanjenju rizika od ovih i drugih zdravstvenih problema kod malih dečaka.
Fimoza
Fimoza je medicinski termin koji se odnosi na stanje gde je prepucijum (koža koja prekriva glavicu penisa) suviše uzak ili čvrst da bi se mogao normalno povući preko vrha penisa. Ovo je uobičajeno kod novorođenčadi i malih dečaka i obično nije razlog za zabrinutost. Dečaci se često rađaju sa prirodnom fimozom koja se obično popravlja sama od sebe dok dete raste. Međutim, u nekim slučajevima, fimozu je potrebno lečiti, posebno ako prouzrokuje nelagodnost ili druge probleme.
Simptomi fimoze mogu varirati u zavisnosti od ozbiljnosti stanja. U blagim slučajevima, jedini simptom može biti nesposobnost da se koža potpuno povuče preko glavića penisa. U težim slučajevima, mogu se javiti oteklina, crvenilo, bol ili infekcija. Ako je koža pretesna, to može otežati mokrenje, što može uzrokovati bol ili neugodnost, ili čak dovodi do zadržavanja mokraće.
Nelečena fimoza može dovesti do brojnih komplikacija. One mogu uključiti parafimozu, stanje gde je prepucijum previše povučen preko glavića penisa i ne može se vratiti u normalan položaj, što može oštetiti tkivo penisa. Druga moguća komplikacija je balanitis, što je infekcija glavića penisa i prepucijuma. Ponovljene infekcije mogu dovesti do ožiljaka i smanjene elastičnosti kože.
Preventivne mere uključuju redovno pranje genitalnog područja sa blagim sapunom i vodom, i izbegavanje agresivnog povlačenja kože. Važno je napomenuti da se ne preporučuje prisilno povlačenje kože kod beba i malih dečaka, jer to može uzrokovati bol i oštećenja.
Lečenje fimoze zavisi od ozbiljnosti stanja. U blagim slučajevima, lekar može preporučiti primenu topičke steroidne kreme kako bi pomogao opuštanju kože. U težim slučajevima, gde postoji oteklina, infekcija ili ako se javi bol pri mokrenju, fimoza kod dece leči se operacijom. Operacija uključuje rezanje ili uklanjanje dela prepucijuma kako bi se omogućilo normalno povlačenje kože. Intervencija je obično veoma uspešna i ima mali rizik od komplikacija. Međutim, kao i kod svih operacija, postoje određeni rizici i potrebno je razgovarati sa lekarom kako bi se razumeli svi mogući ishodi.
Kriptorhizam
Kriptorhizam je medicinski termin koji se odnosi na stanje u kojem se jedan ili oba testisa nisu spustila u skrotum, mesto gde bi testisi normalno trebalo da budu smešteni. To je jedan od najčešćih poremećaja genitalija kod beba dečaka. Testisi se formiraju u abdomenu tokom fetalnog razvoja i obično se spuštaju u skrotum pre rođenja ili u prvim mesecima života. Međutim, u nekim slučajevima, jedan ili oba testisa ostaju u abdomenu ili u ingvinalnom kanalu, prolazu između abdomena i skrotuma.
Simptomi kriptorhizma uključuju odsutnost jednog ili oba testisa u skrotumu. Ovo je obično očigledno pri pregledu novorođenčeta. U nekim slučajevima, testis može biti osetljiv ili se povremeno može pojaviti u skrotumu i zatim nestati.
Ako se ne leči, kriptorhizam može povećati rizik od nekoliko zdravstvenih problema, uključujući neplodnost i povećani rizik od razvoja testikularnog karcinoma u kasnijem životu. Takođe može uzrokovati psihološku nelagodnost u kasnijem životu.
Nema poznatih načina za sprečavanje kriptorhizma, jer se uglavnom smatra rezultatom genetskih faktora ili problema tokom razvoja fetusa.
Lečenje kriptorhizma obično uključuje operaciju, poznatu kao orhidopeksija, koja se obično preporučuje između šest i dvanaest meseci starosti. Operacija uključuje postavljanje testisa u skrotum i fiksiranje na mestu kako bi se sprečilo ponovno povlačenje. Obično je veoma uspešna i ima mali rizik od komplikacija. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju pre operacije kako bi se podstaklo spuštanje testisa, ali ovo nije uvek efikasno.
Hidrocela
Hidrocela je stanje u kojem se tečnost nakuplja u ovojnici oko testisa, što dovodi do oticanja skrotuma. To je često prisutno od rođenja, ali može se razviti i u bilo kom trenutku tokom života. Ovo je relativno uobičajeno stanje, posebno kod novorođenčadi, gde je prisutno kod oko 10% dečaka. Većina hidrocela kod novorođenčadi nestane sama od sebe tokom prve godine života.
Simptomi hidrocele uključuju oticanje jedne ili obe strane skrotuma, koje može biti praćeno blagim bolom ili nelagodom. Oteklina može varirati u veličini od dana do dana, a ponekad može biti veoma velika. Obično nije bolna i ne utiče na testis.
Iako hidrocela obično nije ozbiljna i ne uzrokuje nikakve trajne probleme, važno je isključiti druge moguće uzroke otoka, kao što je torzija testisa (uvrtanje testisa), što je medicinska hitnost.
Nema poznatih načina za sprečavanje hidrocele. Lečenje hidrocele zavisi od uzroka, veličine i simptoma. Kod novorođenčadi, hidrocela često nestane sama od sebe u prvoj godini života i obično ne zahteva lečenje. Ako hidrocela ne nestane sama od sebe, ili ako se razvije u kasnijem životu, možda će biti potrebna hirurška intervencija. Operacija uključuje uklanjanje nakupljene tečnosti i zatvaranje otvora kroz koji je tečnost dospevala u skrotum. Ovo je obično veoma uspešno i ima mali rizik od komplikacija. U retkim slučajevima, hidrocela može ponovo nastati nakon operacije.
Umesto zaključka
Pravilna higijena i nega su od suštinske važnosti za održavanje zdravlja dečaka od rođenja pa nadalje. Redovne posete pedijatru ili zdravstvenom savetovalištu igraju ključnu ulogu u praćenju i održavanju zdravlja deteta, kao i u ranoj identifikaciji i lečenju bilo kojeg od gore navedenih zdravstvenih problema. Važno je pažljivo pratiti savete i preporuke pedijatra i praktikovati pravilnu higijenu kako bi se maksimalno smanjio rizik od komplikacija.
Ako primetite bilo koji od simptoma povezanih sa fimozom, kriptorhizmom ili hidrocelom, neophodno je odmah potražiti savet pedijatra. Rano otkrivanje i lečenje ovih stanja može sprečiti dugoročne komplikacije i osigurati zdrav razvoj deteta.
