Astma je hronična respiratorna bolest koja utiče na disajne puteve u plućima, uzrokujući njihovu upalu i sužavanje, što otežava disanje. Ovo zapaljenje i sužavanje disajnih puteva može izazvati simptome kao što su piskanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.
Ova bolest se najčešće javlja kod dece mlađe od deset godina, mada nema pravila, tako da se astma može javiti i u kasnijim životnim dobima.
Tačan uzrok astme nije poznat, ali se veruje da je uzrokovan kombinacijom genetskih faktora i faktora životne sredine. Astmu mogu izazvati različiti faktori, uključujući alergene kao što su polen, grinje i životinjska perut, iritansi kao što su dim i zagađenje, respiratorne infekcije, vežbanje i stres.
Uobičajeni simptomi astme uključuju kašalj, piskanje, stezanje u grudima i kratak dah. Simptomi mogu varirati od blagih do teških i mogu varirati u učestalosti i intenzitetu. Neki ljudi sa astmom mogu imati samo povremene simptome, dok drugi mogu imati simptome koji su prisutni svaki dan.
Važno je napomenuti da je astma hronično stanje koje zahteva kontinuirano lečenje. Ako mislite da imate astmu, važno je da razgovarate sa lekarom za tačnu dijagnozu i odgovarajući plan lečenja.
Opcije lečenja astme uključuju lekove, promene načina života i druge terapije. Cilj lečenja je upravljanje simptomima, sprečavanje napada astme i poboljšanje funkcije pluća.
Lekovi koji se koriste za lečenje astme uključuju
- Inhalacioni kortikosteroidi: Ovi lekovi smanjuju upalu u disajnim putevima i smatraju se najefikasnijim lekovima za dugotrajnu kontrolu astme.
- Beta-agonisti kratkog dejstva: Ovi lekovi brzo ublažavaju simptome astme opuštajući mišiće oko disajnih puteva. Primenjuju se inhalatorno, u obliku aerosola, praška ili rastvora, mada se neki od njih mogu primeniti i oralno ili parenteralno.
- Dugo delujući beta-agonisti: Ovi lekovi se koriste u kombinaciji sa inhalacionim kortikosteroidima da bi se obezbedila dugoročna kontrola simptoma astme.
- Modifikatori leukotriena: Ovi lekovi blokiraju delovanje leukotriena, hemikalija koje izazivaju upalu u disajnim putevima.
- Imunomodulatori: Ovi lekovi modifikuju imuni odgovor kako bi smanjili zapaljenje u disajnim putevima.
Promene u načinu života koje mogu pomoći u upravljanju simptomima astme uključuju:
- Izbegavanje okidača: Prepoznavanje i izbegavanje okidača, kao što su alergeni i iritanti, može pomoći u smanjenju učestalosti i težine simptoma astme.
- Održavanje zdrave težine: Prekomerna težina ili gojaznost mogu pogoršati simptome astme, tako da je održavanje zdrave težine kroz ishranu i vežbanje važno.
- Prestanak pušenja: Pušenje može pogoršati simptome astme i povećati rizik od napada astme, tako da je prestanak pušenja važan za upravljanje astmom.
Druge terapije koje se mogu koristiti za lečenje astme uključuju
Imunoterapija protiv alergena: Ova terapija uključuje postepeno izlaganje tela malim količinama alergena kako bi se smanjio imuni odgovor i poboljšali simptomi astme.
Bronhijalna termoplastika: Bronhijalna termoplastika je nefarmakološka terapija naznačena za lečenje teške astme za ljude koji ne reaguju dobro na uobičajene lekove za astmu. Ova terapija koristi toplotu, što može poboljšati funkciju pluća i smanjiti simptome astme.
Važno je da sa svojim lekarom razvijete individualizovani plan lečenja astme koji odgovara vašim specifičnim potrebama i simptomima.
Dijagnoza astme uključuje kombinaciju istorije bolesti, fizičkog pregleda i testova plućne funkcije. Vaš lekar će pitati o vašim simptomima, kao što su kašalj, piskanje i otežano disanje, i može pitati o vašoj porodičnoj istoriji astme ili alergije. Takođe će obaviti fizički pregled kako bi saslušali vaše disanje i proverili da li ima znakova astme, kao što su piskanje ili stezanje u grudima.
Testovi plućne funkcije, kao što su spirometrija i testovi vršnog protoka vazduha, koriste se za merenje koliko dobro funkcionišu vaša pluća i za pomoć u dijagnostici astme. Spirometrija meri koliko vazduha možete da udahnete i izdahnete i koliko brzo možete da izdahnete, dok testovi vršnog protoka mere koliko brzo možete da izdahnete vazduh iz pluća.
Lekar vam može takođe preporučiti druge testove, kao što su testiranje na alergiju ili rendgenski snimak grudnog koša, kako bi se isključili drugi mogući uzroci vaših simptoma.
Važno je sarađivati sa lekarom da biste dobili tačnu dijagnozu astme i razvili odgovarajući plan lečenja.
Iako ne postoji lek za astmu, postoje prirodni lekovi koji mogu pomoći u upravljanju simptomima.
Evo nekoliko prirodnih lekova za lečenje astme:
Vežbe disanja: Vežbe dubokog disanja, kao što su disanje sa stisnutim usnama i disanje na stomak, mogu pomoći u poboljšanju funkcije pluća i smanjenju simptoma astme.
Joga: pokazalo se da joga poboljšava funkciju pluća i smanjuje simptome astme.
Biljni lekovi: Određene biljke, kao što su đumbir, kurkuma i koren sladića, imaju antiinflamatorna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju upale disajnih puteva i poboljšanju disanja.
Omega-3 masne kiseline: Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, lanenim semenkama i čia semenkama, imaju antiinflamatorna svojstva koja mogu pomoći u smanjenju upale disajnih puteva i poboljšanju funkcije pluća.
Vitamin D: Nedostatak vitamina D je povezan sa pojačanim simptomima astme. Dobijanje dovoljno vitamina D, bilo kroz izlaganje sunčevoj svetlosti ili suplementima, može pomoći u smanjenju simptoma astme.
Važno je napomenuti da iako prirodni lekovi mogu biti od pomoći u upravljanju simptomima astme, ne treba ih koristiti kao zamenu za medicinski tretman. Uvek je dobra ideja da se konsultujete sa lekarom pre nego što isprobate bilo koji novi prirodni lek.
