Razvoj inteligencije kod dece uslovljen je misaonim procesima koji od prvih godina života moraju biti aktivirani na pravi način. Inteligencija ne postoji sama od sebe niti se razvija spontnano, bez ikakvog napora. Na razvoj inteligencije kod dece najveći uticaj ima socijalna sredina i unutrašnja motivacija deteta da uči. Pomoć i podrška roditelja su nesumnjivo od velikog značaja, a u nastavku teksta saznajte kako se podstiče inteligencija kod dece i na koji način roditelji mogu biti uključeni u njeno formiranje.
Da li se inteligencija nasleđuje od roditelja?
Nauka još uvek nema tačan odgovor da li je inteligencija isključivo urođena ili stečena osobna. Većina psihologa smatra da nasledni faktor određuje minimalni ili maksimalni domet intelektualnog razvoja, a da su sredina i socijalni uslovi oni koji utiču na postizanje krajnjih rezultata. Dakle, nasleđuje se samo intelektualni potencijal, ali nije pravilo da će deca inteligentnih roditelja pokazati visok stepen inteligencije i obrnuto.
Ono što deca, koja su sklona učenju po modelu, mogu naslediti od svojih roditelja jesu zdrave navike i životne vrednosti, te u tom kontekstu i motivaciju da uče i istražuju, da se usavršavaju i u svemu daju svoj maksimum.
Uticaj roditelja na razvoj inteligencije kod dece
Za razvoj inteligencije kod dece uloga roditelja je zaista mnogo važna. Njihov zadatak je da svom mališanu obezbede što stimulativniju sredinu kako bi inteligenciju razvili u najvišem stepenu. Stimulativna sredina podrazumeva okruženje i aktivnosti u kojima dete može da se adaptira na nove situacije i da ih razume, da stiče iskustvo i znanje, koje će kasnije u novim okolnostima umeti da iskoristi. Dete ne treba forsirati, jer upisivanjem na različite sportove, školice jezika, likovne sekcije i slično može doći do kontraefekta i intelektualni potencijali mogu biti sputani. Zato aktivnosti treba birati pažljivo i postepeno ih uvoditi u detetov život.
Počnite sa jednostavnijim društvenim igrama
Ono sa čim ne možete pogrešite ako je dete mlađeg uzrasta (dve i po, tri i četiri godine) jesu slagalice za decu, igre memorije i zagonetne domine. Ove lagane društvene igre su odličan početak razvoja dečje inteligencije, a mališani ih igraju sve do polaska u školu. U predškolskom i školskom uzrastu popularne igre su pronađi razliku, čoveče ne ljuti se, igre pantomime i slične. Svaka na svoj način stimulativno deluje na decu, navodeći ih na razmišljanje, odlučivanje i traganje za rešenjem. Dete koje pokaže sklonost ka jednoj od ovih igara sasvim sigurno će u kasnijem periodu zavoleti i složenije društvene igre, kao što su mice, monopol, šah ili neke druge igre, sa detektivskom tematikom na primer.
Zagonetke – igra koju deca obožavaju
Uticaj zagonetki na razvijanje dečje oštroumnosti, dosetljivosti i razboritosti odavno je poznat. Ova interesantna, ali i specifična misaono-govorna igra ritmičnog sklopa sastoji se iz dvosmislenog i zbunjujućeg pitanja u vidu komplikovanog opisa ili pojave, koje zahteva određeni odgovor. Da biste deci približili zagonetke i učinili im ih zanimljivim počnite od onih jednostavnijih i slikovitijih, kako bi kasnije u starijem uzrastu razumeli one teže.
Smišljanje priča na osnovu slika
Još jedna odlična vežbica koju možete primenjivati sa decom mlađeg uzrasta jeste osmišljavanje priča na osnovu slike koju vide. Kupite pojmovne kartice ili iz različitih slikovnica i dečjih časopisa izrežite životinje, ljude, predmete i onda im dozvolite da sami osmisle priču. U starijim razredima, kad dete već ume da čita i piše i kada razume pojam književnosti, ovu igru možete usložiti. Na primer, osmislite početak i kraj priče ili dajte samo ključne reči, a zadatak deteta neka bude da osmisli priču na osnovu toga.
Povezivanje stvari je ključno za razvoj inteligencije
Da je dete inteligentno znaćemo po tome što povezuje naučene stvari i pojmove i na koji način to radi. Na primer, ako dete od 3 ili 4 godine pokazuje interesovanje za poznavanje različitih vrsta životinja, od njega se ne očekuje samo da ih prepozna na slici ili u zoološkom vrtu. Zadatak roditelja je da detetu što više pričaju o tim životinjama – koje su njihove odlike, gde žive, čime se hrane i slično. Posle izvesnog vremena upitajte dete šta povezuje slona i žirafu, na primer i slično.
Zavisno od toga koliko dete ima godina povezivanje stvari i pojmova može biti i složenije. Deca koja pokažu zainteresovanost za geografiju treba usmeravati tako da povezuju države na osnovu kontinenta na kom se nalaze, gradove na osnovu toga što su glavni u nekim državama i slično.
Dalje, ako dete prepoznaje simbole na automobilima, objasnite mu da se npr. fiat proizvodi u Italiji, a onda priču nastavite po čemu je sve poznata Italija. Nakon izvesnog vremena pitajte ga koja sličnost postoji između ovog automobila i pice. Dete će kasnije i samo praviti ovakve asocijacije šta god da je u pitanju, a to je dobar pokazatelj da na pravi način razvija svoju inteligenciju.
