Šta roditelji i staratelji mogu učiniti kako bi pomogli deci današnjice u susretu sa stvarnim svetom?

Svi mi, odrasli ljudi vrlo smo svesni, pre svega, brzine, a onda i kompleksnosti odnosno komplikovanosti modernog načina života u svetu, svetu u kom mi danas živimo. Uistinu nije čudno što sve više nas razmišlja o tome kako pripremiti dete za svet u kom odrasta, sa kojim alatima ga podržati da se jednog dana snađe u upravo tom svetu. Ipak, imajte povjerenja, jer ima načina! Postoji nekoliko vrlo jednostavnih alata koji vam mogu pomoći na tom putu.

Kako je došlo do ovog stanja u kom je svet danas? Koje su to najznačajnije pojave koje su učinile da smo ovde gde jesmo?

1. Mehanizacija - ne samo da svakodnevno za obavljanje gotovo svih stvari koristimo mašine ili uređaje, nego većina stvari koje uopste koristimo jesu upravo uređaji!

2. Urbanizacija – većina nas živi u gradovima, gradskim naseljima ili ih redovno posećuje

3. Kompjuterizacija i elektronizacija – sve veći deo vremena provodimo sa kompjuterima ili elektronikom, kao neizostavnim sredstvima komunikacije ili zabave (telefoni, mobilni telefoni, tableti, TV uređaji)

Šta za našu decu predstavljaju ove tri pojave – koju ulogu igraju u njihovim životima?

Poznato je da deca u procesu odrastanja, sve vreme sazrevanja, upravo stvaraju slike o tome kako svet koji ih okružuje funkcionise i kako se mi odrasli ponašamo u tom svetu – mi, odrasli deci pružamo sliku o odraslom čoveku koju oni memorišu u sebi i toj slici teže.

Postepeno, u skladu sa fazama razvoja, deca stvaraju svoju vezu sa svetom, odnosno razumevanjem okoline, a preko nje i sveta, kroz dodir, onda kroz vid, a onda i kroz pokret, kroz kretanje i komunikaciju s okolinom. I upravo su spomenute slike koje deca stvaraju kroz faze razvoja temelj njihovih ličnih stavova i navika.

detee_u_senu

Upoznajmo sada ove tri pojave kroz detetove doživljaje

1. Mehanizacija

Postoje mnogi jednostavni „mehanizmi" – svakodnevna pomagala, poput miksera , ljuštilice krompira čije delovanje, funkciju ili nazovimo to rezultat rada, dete jasno može videti - krompir je oljušten.

Dete nema vokabular, ne može opisati zašto to tako radi, ali takva vrsta pomagala oduševljavaju decu, posebno uzrasta od 5-6 godina, jer deca uživaju u tome da vide kako nastaju stvari – uživaju u čaroliji da krompir postaje drugačiji. Ova jednostavna pomagala koristimo svakodnevno, doslovno kao produžetke našeg tela, naših prstiju koji takvu radnju sami ne mogu obaviti.

Uređaji su danas sve kompleksniji i mnogo komplkovaniji u svojim funkcijama, ali je rukovanje i njihovo korišćenje vrlo jednostavno, toliko pojednostavljeno da čak i vrlo mala deca mogu pokrenuti većinu današnjih uređaja i naučiti kako se koriste. Međutim, deca ne znaju ništa o tome kako rade ti uređaji , jedino što znaju je konačan rezultat njihovog rada. Dakle, deca u ovom slučaju nemaju vlastito razumevanje kako nešto radi i stvara se slika da je svet, okolina, prepuna stvari koje rade bez toga da mi, ljudi znamo zašto rade i kako to rade.

2. Urbanizacija

Razmislimo malo o tome šta grad nudi deci? Kaleidoskop doživljaja, zvukova, boja i mirisa. Gradski promet donosi deci zabrane, upozorenja, prepreke i instrukcije. Okruženje nepoznatim ljudima donosi im još više ograničenja i konfuzije. Maloj deci, urbani svet može biti mesto gde čovek nema vremena za pronalaženje smisla stvarima ili stvaranje odnosa sa stvarima ili ljudima. U deci se stvara slika da je svet stalno u gužvi, užurbanosti i da ljudi međusobno ne komuniciraju.

3. Kompjuterizacija i elekronizacija

Ovo je dimenzija iznad mehanizacije zbog dodatnog elementa vizuelne, virtuelne slike sveta koji se nudi deci. Stvarni svet je mnogo bogatiji, celovitiji i traži puno više angažmana od nas u odnosu na to što virtualni svet servira. Kada dete čuje pročitanu priču ono stvara svoje unutrašnje slike i dok to radi, dete vežba, bez napora, vlastiti imaginacijski mišić koji će mu kasnije, u zrelijoj dobi omogućiti fleksibilno i kreativno razmišljanje, a koje će mu pak pomoći da se snađe u svetu u skladu sa njegovim unutrašnjim potrebama.

Priče i crtaći sa TV-a i CD-a mu pružaju sliku kako je potpuno zadovoljavajuće da iskustvo deteta bude površno, dvodimenzionalno i da zabava dolazi unaprijed servirana i pripremljena od strane elektronske industrije.

Alati za pružanje dobre podrške našoj djecu

Deca su u svojim ranim godinama vrlo zauzeta pretvaranjem vlastitih iskustava u temelje za svoju budućnost. Zadatak roditelja i odgajatelja je da pruže deci što kvalitetnija iskustva u uslovima u kojima žive.

Pružimo im kvalitetnu zaštitu!

Zaštititi decu znači nežno ih upoznavati sa okolinom odnosno svetom. Započnimo sa jednostavnim iskustvima/podražajima koja ona mogu razumeti. Iskustvima koja će razviti zdrave slike o svetu i o tome kako on funkcioniše.

To konkretno znači, uvesti što više praktičnog u njihov život kroz vreme provedeno u vlastitom domu, u porodici ili komšiluku. Dozvolite svom detetu da kroz rutinske radnje, kroz ponavljanje radnji u kući, s porodicom ili u bližem okruženju, produbi proživljeno, naučeno i konsoliduje sliku sveta jer će na taj način doživeti svoju okolinu kao sigurno i predvidljivo mjesto.

Npr. odlaženja u iste šetnje, igranje istim igračkama, slušanje istih priča, ponavljanje istih rituala za jutarnje buđenje, obroke ili odlaženje na noćno spavanje. Ovo čini život jednostavnijim i manje stresnim za celu porodicu.

Dajmo im jasne granice i slobodu unutar tih granica!

Kada granice i limite postavlja odrasla osoba od poverenja dete se osjeća zbrinuto i sigurno. Osećaju da su u sigurnim rukama i da su vođeni. Takođe, dete se kroz odnos s osobom kojoj vjeruje , a kroz postavljene granice koje odrasla osoba brani doslednošću, uči samokontroli. Dete uči kroz imitaciju i mi odrasli smo model koji pokazuje šta je ispravno i prihvatljivo, a šta nije. Granice moraju biti jasne, pravila kreirana s toplinom, a i zdrav humor nije na odmet. Takođe, vrlo je važno imati razumevanje za to da je detetov zadatak da pokušava da pomeri granice i zaobilazi pravila.

U prostoru i okolini gde su granice jasne, dete se kreće u slobodi između tih granica. Dete će kroz osećaj sigurnosti koje dobija iz postavljenih granica sposobno uživati u vlastitoj slobodnoj igri.

Za bebe to znači da ležeći na leđima na sigurnoj podlozi otkriva prstiće na nogama, dok za stariju decu to znači da sa predmetima koji su na raspolaganju slože svoj brod i zaplove gde god žele. Deca kroz slobodnu igru uče upravo ono što im je u tom trenutku najpotrebnije, na najugodniji i najprirodniji način - kroz pokret, komunikaciju i imaginaciju.

Šta je važno znati o razvoju djece?

Deca sporo izrastaju u svoja odrasla tela, u svoje odrasle emocije, misli i razumijevanja. Sve do oko sedme godine celi svet, sva okolina je živa i oni uče iskustveno, mnogo više nego kroz objašnjavanja i teoretisanja. Deca ne razumeju apstraktne pojmove, pojmove sa kojima se ne mogu povezati, ali su zato oduševljena kada iskuse, odnosno otkriju istinite, smislene, povezujuće doživljaje.

 

Osnovni alati koji nam pomažu u vaspitavanju

Sada ćemo proći kroz osnovne vaspitne alate koji trebaju da budu u fokusu danas vrlo zauzetih roditelja i staratelja.

Radite na i sa ritmom, ponavljanjima i ritualima

Funkcionišite u smislenom ritmu kroz dane, tako da se deca ne iscrpe radeći ono što se od njih traži. Ritam spavanja, budnosti, aktivnosti, obroka, učiniće život sretnijim i lakšim. Ponavljanje uči decu sigurnosti, a samim time i svet postaje sigurno mjesto. Rituali koje ponavljamo, poput priče pre spavanja uče decu kako su svet i ljudi u njemu vredni našeg truda i kako se o njima treba brinuti. Ovo mogu biti najjednostavnije i najpraktičnije svakodnevne stvari poput: Uvek podigni rukave pre pranja ruku, pričanje priče pre spavanja, pevanje uspavanke, izricanje jutarnjeg pozdrava...

Pružite detetu prostor i vrieme za igru s jednostavnim stvarima kod kuće i u prirodi

Igra je nešto što prirodno izvire iz dece i ona igra koju oni odaberu je važna za njihov razvoj. Ako je igra sigurna i socijalno zdrava tada nije potrebna intervencija i vođstvo odraslih. Komplikovane igračke i igre bazirane na odraslom načinu razmišljanja mogu biti vrlo limitirajuće. Igra u vrtu, u parku, šumi ili na plaži stimuliše kreativnost, upornost i istrajnost ,a ujedno zadovoljava i ispunjava djecu.

Vjerujte vlastitim znanjima o detetovim potrebama

Vi ste stručnjaci sa godinama iskustva za brigu o svome telu, ali deca su prilično nova u tom području i još vrlo neiskusna. Vi znate šta oni trebaju obući i jesti i koliko trebaju da spavaju. Verujte ovim svojim znanjima.

Uključite dete u svakodnevne aktivnosti

Pripremanje stola prije obroka i čišćenje nakon obroka, kao i briga o domu je deo stvarnog sveta i ima velik značaj za dete. Uključite dete u aktivnosti spremanja, čišćenja, brige oko kuće. Ovo pomaže kako bi kasnije, u tinejdžerskoj i odrasloj dobi osoba, barem podsvesno znala kako se obroci ne spremaju sami i kako se kuća ne čisti sama od sebe.

Posmatrajte svoju decu i svoja pitanja ponesite u san

Razumevanje činjenice kako granice i porodična pravila evoluiraju u skladu s time kako dete raste i razvija se, proizlazi iz posmatranja dečije igre. Upravo to posmatranje vam može biti od velike pomoći . Ako niste sigurni oko nekih odluka koje treba da donesete u vezi sa svojim detetom, dajte sebi vremena da dođete do odgovora upravo kroz posmatranje. Odlična tehnika je i postaviti pitanje pre spavanja i ujutro će odgovor biti tu.

Svet je dobar!

Nama odraslima ova tvrdnja može biti problematična, ali deci do 7. godine moramo pružiti sliku kako je svet dobar. To im daje sigurnost i smisao. Na taj način deca uče i otkrivaju u skladu sa vlastitim mogućnostima i granicama. Kako rastu, deca će otkrivati da svet nije uvek dobar, ali čvrstoća ugrađenih temelja u ranom djetinjstvu dati će im sigurnost i istrajnost i mogućnost da pokušaju svet učiniti boljim. Ima li većeg dara kojeg mogu poneti u budućnost?!

 

 

Tekst je pripremila Vernesa Šaran iz dečijeg vrtića "Šumska vila" iz Zagreba, na osnovu predavanja Jill Taplin (Valdorf pedagoga, koja predaje na studijama Valdorf pedagogije u Velikoj Britaniji)