Тепање- као лош говорни модел?!

Štampa
PDF
Деца упознају свет око себе, искључиво преко искуства која стичу од окружења. Познато је да говор има социјалну функцију, тј. да је основно стредство комуникације међу људима и да се самим тим развија само уз константну стимулацију говорних центара у мозгу. Говорно- језички развој се мора остварити паралелно са спознајом света који дете окружује. Деца усвајају говор учећи по моделу.

little-girl-child-10063263Нама, родитељима, најважнији задатак у животу јесте образовање и васпитање своје деце. Зато су наши циљеви веома јасни, тј. да своје дете изведемо на прави пут. То пре свега подразумева, како образовање, васпитање тако и правилан говор. Некада се дешава да се детету обраћамо тзв. бебећим говором, или мазним говором. Родитељи опонашају звукове из околине, скраћују и изврћу речи и фразе. То оправдавају тиме, што се таквом комуникацијом, они уствари приближавају детету.

Пракса је показала да су многе маме изнеле објашњење да оне тепањем, уствари исказују своју љубав према детету. Исто тако, оне су сматрале да je такав облик комуникације, јако сладак и симпатичан.

Хајде да тај начин комуникације заменимо пољупцем, додиром, мажењем,емоцијом...

Упознати смо са тиме да постоје разни узроци поремећаја говора код деце. У овом случају узећемо тзв. неправилан приступ развоју говора код детета у породици. Управо једна од варијанти неправилног приступа је и тепање, односно онда када одрасли у свом говору изврћу речи, или пак изостављају гласове у њима: па онда неће бити душа, већ дуса, пиле, већ пије, срце, већ сце...Управо оваквим примерима ми нећемо доћи до нашег, горе поменутог циља, тј. дететовог правилног изговора. Напротив, оваквим обликом комуникације можемо довести до проблема у изговору наших малишана. Ово уствари " кочи " развој правилног изговора. Дете ће у претходно поменутим ситуацијама, опонашати изговор одраслих, и створити себи неправилан модел од којег усваја говор.

Тепање, као лош говорни модел проузроковаће проблеме у артикулацији гласова, тј.у самом начину изговора гласова. Неправилна артикулација ( дислалија ) се изражава кроз дисторзије, супституције и омисије гласова.

Дисторзије, најчешће срећемо. Oне подразумевају неправилан изговор одређеног гласа, тј. када изговор одређеног гласа мање или више одступа од правилног.

Супституције, су замена гласова у изговору ( нпр. није шума, већ сума, није жаба, већ заба, није чоколада, већ цоколада...). У оваквим случајевима дете глас који није развијен, мења са постојећим.

Омисије, пак подразумевају изостављање једног или више гласова. Није реткост, да срећемо децу, која изостављају више група гласова.

На крају, можемо да повежемо тепање са проблемима у артикулацији,  јер су пре свега проблеми у изговору гласова срединске природе, тј. они зависе од говорног модела.

Зато је важно да ми, родитељи, као и дечје окружење, буду правилан говорни модел, али исто тако и подстицајна говорна средина, јер тада можемо очекивати правилан и успешан говорно-језички развој нашег малишана.

Тамара Васић

Mастер дефектолог- логопед