Žana, nasmejano lice. Jedna od onih koja je umela da živi u svetu odraslih, a istovremeno isijava jednostavnost i iskrenost, radoznalost i radost dečijeg sveta.

 

O sebi je govorila jednostavnim i nenametljivim jezikom nekoga ko živi suštinu stvari o kojima priča, nekoga ko je tu, da razume i podrži.

ZANAAAAA

Ovo su reči kojima je Žana opisala sebe u vreme kada je pokrenut program Dete plus:

"Žana Borisavljević je 11 godina mlađa i 10 minuta starija od svoje dve sestre. Vaspitavana u duhu bratstva i jedinstva, pionirskih ideala i uz epsku poeziju, odrastala na obali reka Ibar i Lopatnica, u dvorištu sa lipom, jasminom, piskavcem, božurima i onim crvenim bubama sa crnim tačkama po leđima, u komšiluku gde se znalo od koga se dobijaju kolači, a od koga grdnja zbog buke dok se igra između dve i čet'ri vatre,studirala engleski u Nišu gde se trudila da što manje vremena provodi na fakultetu, a što više u Beogradu, Zagrebu, Kraljevu i Vršcu među prijateljima. Čudila se godinu dana kako je moguće da joj se san pretvorio u noćnu moru i da je radost koju je očekivala da doživi kao nastavnik u osnovnoj školi iščilela i ustupila mesto nezadovoljstvu i očajanju, probudila se jedno jutro shvativši da to što se nije snašla kao nastavnik nije njen problem, već problem sistema u kojem se školovala za taj poziv, pa je rešila da se školuje na drugačiji način i otputovala u Veliku Britaniju gde je proučavala holističke metode u obrazovanju, učila da bude diplomata, da vozi, da kuva, da uživa u radu kao nastavnica, da pomaže drugima da postanu nastavnici, da se ne plaši da priča pred puno ljudi, da voli da priča pred puno ljudi, da osmišljava nove interesantne obrazovne programe, da sluša svoj unutrašnji glas, da sledi ono što čuje kao svoj unutrašnji glas, što ju je onda dovelo nazad u Srbiju gde je učila da bude strpljiva, da se koncentriše na proces, a ne rezultate.... i dalje uči."

Moglo bi se reći da je Žana je bila mnogo više od toga, bila je profesor engleskog jezika i književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, bila je Valdorf pedagog, pokretač organizacije Obrazovanje plus, autor i realizator brojnih pedagoških programa, autor knjiga i publikacija, kolumnista, pokretač programa ličnog razvoja...

Stranice bih mogla ispisati Žaninim velikim i malim, bitnim postignućima, angažmanima i delima, ali čini mi se da je Žana bila posebna upravo zbog svoje jednostavnosti. Ona nije učila druge, već je delila sa drugima. Nije bila savetnik, već prijatelj. Verujem da je svako ko je upoznao Žanu u njoj našao prijatelja, a u sebi one vrednosti koje je Žana tako predano živela i sa radošću delila.

Moto organizacije Obrazovanje plus - Obrazovano društvo u kome se neguju ljudske vrednosti, jeste odraz Žaninih reči i dela. Žana je u svakome od nas umela da probudi ono humano, ljudsko, ono na šta često zaboravimo jer smo okupirani svakodnevnim obavezama i problemima.

Žana nikada nije prestala da uči, a njeno učenje je uvek bilo istraživački poduhvat u kome je istinski uživala, baš kao što to deca čine.

Želim da verujem da snaga kojom je Žana umela da pokrene najbolje i najlepše u ljudima koji su bili deo njenog života, - njena porodica, prijatelji, đaci, saradnici, dovoljno jaka, a istovremeno jednostavna i laka, kao što je i Žana bila.

U predstavljanju svoga rada, pričajući o obrazovanju, Žana je koristila sliku slagalice, na kojoj jedan delić nedostaje. Taj delić koji nedostaje, metaforički predstavlja životne vrednosti.

Verujem da nam Žana svima mnogo nedostaje, da je deo slike na koju smo navikli i koju volimo. Žana jeste taj delić koji nedostaje, onaj ispunjen najdubljim i najlepšim vrednostima zajedničkih trenutaka i nezaboravnih iskustava.

Volela bih da ne zaboravimo da su sve te vredne stvari deo nas, da ne zaboravimo kako je Žana umela da ih pokrene i da je čuvamo u svojim sećanjima i svojim životima, deleći onako kako je ona umela da deli i radujući se onako kako je Žana umela da se raduje.

Volela bih da topli talas koji je širila svim svojim bićem nastavi da se kotrlja, da ne zaboravimo da su snaga, mudrost i sreća koju je pružala dragocen poklon koji smo dužni da negujemo i delimo sa drugima, da znamo da je i dalje uz nas u svakom dečijem osmehu i lepim prizorima nalik na dvorište sa lipom, jasminom, piskavcem, božurima i onim crvenim bubama sa crnim tačkama po leđima koje je Žana zadržala u sećanju.