dete_koje_citaDete koje prvi put polazi u školu lakše će se snaći ukoliko ima već formirane neke radne navike, a one se uspešno stiču uvođenjem deteta u primerene radne zadatke.

Tekst koji sledi je preuzet sa sajta Odgoj, autorke Medine Jusić, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.

Ozbiljnijem i složenijem formiranju radnih navika kod dece pristupa se sa polaskom u školu, gde igra kao osnovni oblik dečije aktivnosti u predškolskom dobu, postepeno ustupa mesto ozbiljnijoj aktivnosti, tj. učenju i radu. Iako je dete i pre polaska u školu trebalo da ima razvijene određene radne navike, sa polaskom deteta u školu, pred roditelje i nastavnike postavlja se veliki i složen zadatak: razvijanje novih radnih navika. To se mora izvoditi brižljivo, strpljivo, smišljeno i sistematski i to od prvog dana. Zato je potrebno da se roditelji i nastavnici pridržavaju sledećih postupaka:

  • upoznavanje budućeg učenika sa ciljevima i zadacima škole, a time i sa radom kao glavnom školskom aktivnošću;
  • prikazivanje praktičnih primera učeniku šta treba da radi i kako da obavlja radnu aktivnost;
  • uvežbavanje naučenog;
  • kontrola i interesovanje za učenikov rad;
  • čvrst režim dana i nastojanje da se do kraja sprovodi;
  • svestan odnos prema formiranoj navici razjašnjavanjem i razvijanjem odgovornosti.

Upoznavanje budućeg učenika sa ciljevima i zadacima školskog rada

Pre nego što se dete nađe u školskoj klupi, potrebno ga je pripremiti i upoznati sa ciljevima i zadacima škole. Priprema učenika za školu ima za cilj da se budućem učeniku olakšaju prvi školski dani, kako bi se mogao što brže i lakše integrisati u novu sredinu. Školu detetu treba prikazati realno, onakvu kakva ona zaista jeste. Tu nisu potrebna ni preterana ulepšavanja, niti zastrašivanja. Kroz razgovor sa roditeljima dete treba da shvati školu kao ustanovu u kojoj će da nauči mnogo lepih i korisnih stvari, da upozna i stekne svoje buduće prijatelje.

Primeri i pokazivanje

U razvijanju radnih navika kod učenika prvog i drugog razreda, najveću ulogu ima primer odraslih. Značaj primera se povećava ukoliko on potiče od onih koje dete voli. To su prvenstveno roditelji, a kasnije i nastavnici. Dakle, živi primeri okoline najjače deluju na formiranje radnih navika deteta, što je najznačajnije za prve mesece njegovog školskog života.

Polaskom u prvi razred dete stiče izvesne radne obaveze sa kojima njegova ličnost biva aktivirana. Pokazivanjem kako treba pisati i čitati, nastavnik kod svojih učenika razvija određene radne operacije koje oni treba da usvoje. Tako se na času stvara radna atmosfera, u kojoj nastavnik pokazuje i tumači, a učenici usvajaju određeno znanje. Praktični primeri i pokazivanje odraslih podstiču i motivišu učenika da i on sam pristupi određenom radu: napiše i nauči slova, nacrta kuću, pospremi svoju klupu i knjige i sl. Marljivost i rad starije braće i sestara takođe razvijaju interesovanje učenika za rad i ljubav prema radu.

Uvežbavanje naučenog

Radne navike se ne mogu formirati bez dugog vežbanja i sistematskog ponavljanja. Vežbanje se sastoji u ponavljanju neke intelektualne radnje sa kojom se stiče određena veština i automatizuje navika. Nastavnici i roditelji ne bi trebalo da se zadovolje samo time što su učeniku pokazali kako treba da obavlja datu radnju. Da bi dete naučilo pisati, čitati i računati, nije dovoljno samo nastavnikovo pokazivanje, već je potrebno da svakodnevnim vežbanjem učenik stekne naviku da često piše, čita i računa, ali i onda kada to niko od njega ne zahteva.

Pre svakog vežbanja, detetu treba razjasniti koje će radne operacije vežbati, kako će ih vežbati i koja je svrha toga rada. Domaći zadatak koji daje nastavnik ima za cilj da učenik što bolje ovlada određenim gradivom, da ga što detaljnije shvati i usvoji, a sa druge strane, ona pred učenika postavlja jednu radnu obavezu. Rezultati vežbe najbolji su ako se ona obavlja u početku kraće sa manjim razmacima, a kasnije sve duže, ali sa većim razmacima. Što učenik više vežba, time će i njegova samostalnost u obavljanju radnji biti sve veća, a pomoć nastavnika sve manja, jer se samo vežbanjem mogu steći dugotrajne radne navike.

Kontrola i interesovanje za učenikov rad

Od prvog dana škole trebalo bi razgovarati sa detetom i interesovati se za njegov rad. Pitanja koja upućujemo detetu ne bi trebalo da postanu dosadna i prerastu u stalna, mučna zapitkivanja, nego da kod deteta stvore potrebu da o dešavanjima u školi samo priča. Bilo bi dobro znati i sadržaj domaćih zadataka za svaki dan, ali to ne znači da je potrebno da ih roditelji rešavaju. Bolje je da dete samostalno obavlja svoje školske dužnosti uz određenu, potrebnu, pomoć roditelja. Ukoliko se kontrola učenikovog rada bude sprovodila svakodnevno, kod njega će se razviti disciplinovan odnos u izvršavanju radnih obaveza. Kod učenika koji je stekao određene radne navike, sa njegovim razvojem, učestalost kontrole će se postepeno smanjivati sve dok potpuno ne isčezne.

Dnevni raspored učenikovih dužnosti

Dnevni raspored učenikovih dužnosti je sastavni deo svih navedenih postupaka u procesu razvijanja radnih navika. Ako se izvesne radnje obavljaju tačno u određeno vreme svakog dana, one će se lakše učvrstiti kod dece i dolaziće kao nešto sasvim normalno, bez čega se ne može.

Dete bi bilo dobro navići:

  • da sve obaveze obavlja u tačno određeno vreme;
  • da rešavanje domaćih zadataka radi posle jela i odmora;
  • da jednom započeti rad neizostavno uradi do kraja.

Planiranjem učenik može da kontroliše i kritički posmatra svoj rad i korišćenje vremena, pa će se truditi da raspoloživo vreme što bolje iskorisiti, čime će ubrzavati tempo svoga rada, što je značajna vaspitna mera.

Kao što utvrđeno vreme za rad ima svoj značaj za postizanje važnih uspeha, tako i mesto rada treba biti stalno. Stalno radno mesto mobiliše učenika na aktivnost, utiče na njegovu koncentraciju i pojačava njegov radni potencijal. Kada učenik seda za svoje radno mesto, njegovo celo biće se usmerava na posao koji ga na tom mestu čeka. Ukoliko dete promeni radno mesto, ono se odmah nalazi u novoj situaciji, okruženo drugačijim predmetima koji odvlače njegovu pažnju i udaljavaju ga od sadržaja koji treba da usvoji.

Nakon što se utvrdi stalno vreme i mesto rada i dete se na to navikne, nepredviđeni pojedinačni izuzeci zbog određenih okolnosti neće predstavljati neki problem, jer će se dete odmah nakon toga vraćati svom stalnom rasporedu radnih aktivnosti.

Negovanje svesnog odnosa prema formiranoj navici razjašnjavanjem i razvijanjem odgovornosti.

Kada se kod deteta formira određena radna navika, važno je da dete postane svesno svog delovanja i potrebe za radom. Detetu pre svega treba objasniti zašto je važno da ono kontinuirano radi, a ne da mu se rad nameće bez ikakvih objašnjenja. Kod deteta treba razviti i osećaj odgovornosti na koji će se ono pozvati svaki put kada mu ne bude po volji da nešto uradi. Deca vole da su za nešto odgovorna, posebno ako im se to predstavi na lep način. Posebno vole da se osećaju važnim, da znaju da drugi imaju u njih poverenja. Ovde je od presudnog značaja lični primer roditelja i uspostavljanje dogovora sa detetom. Ako su roditelji neodgovorni i zaboravljaju da obave neke poslove, ili ih stalno odlažu, a insistiraju da dete to uradi, oni dolaze u kontradikciju između svojih reči i dela. To detetu sigurno neće promaći, ma koliko se roditelji u ovom slučaju pozivali na autoritet. Ako tražite od deteta odgovornost i savesnost u radu, onda i vas kao njegove roditelje treba da krase te osobine!

Razvijajući radne navike kod dece, roditelji istovremeno mogu raditi i na vlastitim radnim navikama koje će pomoći da se previše vremena ne troši na gledanje televizije, igranje kompjuterskih igrica, bespotrebne telefonske razgovore i sl.

Ukoliko stalno nagovaramo dete da radi domaći zadatak i uči dok gledamo televiziju ili razgovaramo telefonom, to svakako neće imati efekta. Dete će, pod uticajem autoriteta starijeg poslušati, ali će raditi bezvoljno i pri tome će stalno misliti na ono što roditelji rade.

Ako želimo da dete obavlja svoje obaveze, onda u to vreme i mi sebi moramo naći neki posao, kako bi ono bilo svesno da svi u kući nešto korisno rade. Zato ako roditelji žele da kod deteta razviju naviku čitanja knjiga, najbolje će to postići ako i sami budu čitali knjige u slobodno vreme, ili pred spavanje.

Samo ličnim primerom, odnosno, odgovornim odnosom, roditelji mogu kod deteta razviti ljubav prema radu. Radne navike koje dete stekne od malena, osnova su za dalje formiranje u školi i kao takve ostaju kroz celi život. Osim toga, radne navike pomažu razvijanju fizičke snage deteta, izoštravaju njegove intelektualne snage i sposobnosti, jačaju njegovo strpljenje i volju čime ono postaje vrednije i sposobnije za snalaženje u novim životnim situacijama.

Navikavanje deteta na svakodnevno obavljanje radnih obaveza doprinosi oblikovanju njegovog karaktera i sposobnosti, te razvija svesnost o korisnosti rada. Ukoliko pomognemo detetu da radne navike na vreme razvije, postavićemo temelje vredne i kvalitetne ličnosti koja koja će se lakše snaći u budućim životnim situacijama.