Statistike govore da svako drugo dete do navršene petnaeste godine barem jednom boravi u bolnici. Kako se često dešava da nepredviđeni događaj dovede do hitne hospitalizacije, dobro je sa decom razgovarati o ovoj temi i upoznati ih sa bolnicom – mestom gde se boravi i istovremeno leči. Bilo bi dobro da o ovoj temi sa detetom razgovaramo dok je zdravo.

Razgovori o bolnicama, bolničkom osoblju, bolestima i intervencijama veoma su privlačni za mališane koji vrlo brzo shvataju cilj pregleda i značaj lekova ili intervencije.
Dete koje razume ulogu medicinskog osoblja, terapija i boravka u bolnici, lakše podnosi stres boravka u bolnici i lakše sarađuje sa bolničkim osobljem.
Bez obzira da li je do hospitalizacije došlo po hitnom postupku ili su roditelji i dete svesni budućeg boravka u bolnici, dobro je dete uputiti u detalje oko ostanka u bolnici, pravilima ponašanja, bolničkom osoblju, objasniti na adekvatan način prirodu bolesti i intervencija koje može da očekuje. Blizina ili odvojenost od roditelja, odnosi koje gradi sa osobljem ili drugim pacijentima koje srećetokom bolničkog lečenja, iskustva koja proživi , sastavni su deo uspomena koje će dete čitavog života nositi o boravku u bolnici.
Pored roditelja, bolničkog osoblja i novih prijatelja, koje dete može da stekne tokom boravka u bolnici, važnog saveznika u prevazilaženju ove stresne situacije dete ima u igračkama. Za dete u bolnici, igračka je način da proživi i prevaziđe strahove, ispolji osećanja i pripremi se za stresne situacije.
Jedan od najvažnijih zadataka roditelja i vaspitača, a naročito vaspitača koji rade sa decom na bolničkom lečenju je da pomognu deci da razviju i ojačaju samopouzdanje. Zbog toga je veoma važno da igračka koju ćemo ponuditi detetu, bude prava igračka za njega.
Po definiciji, dobra igračka treba da zadovolji pedagoške, zdravstveno-higijenske i estetske zahteve. Ovi zahtevi se u današnjem moru ponuđenih plastičnih i elektronskih igračaka čine gotovo neispunjivim, ali to nije tema ovog teksta. Pokušaćemo da dodirnemo karakteristike i funkcije igračke koja bi mogla biti saveznik detetu prilikom boravka u bolničkim uslovima.
Za dete u bolnici igračka je: zamena za mamu, stimulator, faktor u socijalizaciji, terapeutsko sredstvo.
Smeštanje u bolnicu je i za dete i za njegovu porodicu veoma stresno iskustvo. Ako je odvojeno od roditelja, stres je još veći. Ipak, i u ovim veoma stresnim situacijama dete pronalazi način da se igra. Ako nema priliku da se igra ili potiskuje potrebu za igrom, taj nedostatak igre može ozbiljno da ugrozi emocionalni i psiholoski razvoj deteta.
Igračka je prvo sredstvo koje se koristi da bi se utešilo dete zato što igračka uliva sigurnost koja mu je u tim trenutcima neophodna. Igračka je stimulator jer pokreće brojne procese. Igračka je detetu partner u igri, saigrač, ako je usamljeno igračka mu je drug, povod za druženje sa drugom decom i poziv na igru.
Bez obzira na to da li je odraslima strah koji dete oseća racionalan ili iracionalan, prenaglašen ili besmislen, za dete je on uvek stvaran i treba ga shvatiti ozbiljno. Uz pomoć igračke dete se priprema za određene situacije koje ga očekuju i uz pomoć igračke ono reprodukuje doživljaje, a način na koji se dete igra je pokazatelj njegovog emocionalnog i psihičkog stanja.
Dete će svakako voleti da svoje bolnicko vreme podeli sa igračkama na koje je inače naviklo. Ako na, recimo, plišanom medi pokazemo u čemu se sastoji zahvat koji će doktor izvesti, dete će ga mnogo lakše prihvatiti.

igracke-u-bolnici
preuzeto sa: FreeDigitalPhotos.net (autor- zirconicusso)

Saradnica tima organizacije Obrazovanje plus, akreditovani trener za rad sa vaspitačima i učiteljima, i vaspitačica koja radi sa decom na hospitalizaciji – Dragana Milić, osmislila je i izradila lutku koja je pravi drug mališana koji borave na bolničkom lečenju. I ne samo njih! Ova lutka je pomoć deci u savladavanju bazičnih koraka emocionalne inteligencije.
,,Lutka iz delova" je osmišljena kao pomoć pri pripremi dece na bolničkom lečenju za intervencije. Lutka je izrađena od tkanine, jednostavna je za manipulaciju, mekana i topla pa je deca doživljavaju kao igračku koja uliva sigurnost. Igračku dete može da koristi i na agresivan i neprijateljski način, bez straha od kazne. Ona čini poziv detetu da slobodno izrazi svoje emocije. Delovi tela ove lutke su spojeni čičak trakom, a dete ima mogućnost da menja izraz lica lutke prema sopstvenom trenutnom raspoloženju. Lutka se može koristiti i za upoznavanje delova tela i prostornih relacija.
U okviru manifestacije ,,Dani vaspitača" koje tradicionalno organizuje Udruženje vaspitača Beograda, Lutka iz delova je 2010.-te godine dobila prvu nagradu u kategoriji igračaka. Pored dvanaest članova žirija, trinaesti član je bio sačinjen od glasova dece iz vrtića, kod kojih je Lutka iz delova pobudila izrazito interesovanje.
Lutka iz delova je samo jedan od vrednih primera dobre prakse vaspitača u radu sa decom.
Kako mi, odrasli, dajemo primer našoj deci, mnogo više nego reči koje im upućujemo, važno je da i sami zadržimo prisebnost i veru da se stvari odvijaju na najbolji mogući način, ulijemo detetu osećaj sigurnosti i prihvataja, baš kao što to čine igračke za njih, u svakom trenutku.
Tekst pripremila Marija Stanojević - saradnica tima organizacije Obrazovanje plus