asking_questions

 

Kada govorimo o umeću komunikacije, obično naglašavamo važnost slušanja za obezbeđivanje dobre komunikacije, međutim podjednaku važnosti ima i umeća postavljanja pitanja. Takozvani "Sokratovski dijalog" je tehnika koja se poslednjih decenija koristi u poslovanju, a prepoznata je njena vrednost i u upostavljanju dobre komunikacije u kontekstu porodičnih odnosa, vrtića i škole. Tekst koji sledi je iz priručnika "Kooperativa-priručnik za uspešno rešavanje konflikata" za nastavnike i facilitatore, autora Žane Borisavljević.

SOKRATOVSKI METOD U UČENjU

Prema Sokratovskom pristupu (nazvan po Sokratu, starogrčkom filozofu 470 – 399. pre nove ere) učenje se bazira na primeni disciplinovanog, rigorozno promišljenog dijaloga. To je nastojanje da se pažljivo promišlja, polako i dubinski, kako bi se omogućilo razumevanje i akumuliralo znanje neophodno za razvoj ljudskog karaktera. Za Sokrata, čitava suština života je etička. Kvalitet ljudskog života, koji je postavljen kao krajnji cilj obrazovanja, dolazi kao rezultat izgradnje dobrog karaktera,.
Nemački filozof, Leonard Nelson (1882-1927.), je 1920. godine prilagodio Sokratovski metod u edukacione svrhe i promovisao ga kao značajno sredstvo u obnovi obrazovnog i političkog sistema. Bio je ubeđen da bi ovaj pristup mogao poslužiti stvaranju kritički orjentisanog građanstva.
Građanstvo, ovih dana, predstavlja centralni politički koncept na Zapadu. U nekim zemljama zapadne Evrope, poput Francuske, Nemačke, Belgije, Velike Britanije i Holandije, kao i nekim balkanskim zemljama, školski program uključuje Građansko vaspitanje. Utvrđeno je da Sokratovski metod može dobro poslužiti Građanskom vaspitanju u školama. Prilikom primene ovog metoda, nastavnik postavlja seriju pitanja kojom vodi učenike ka istraživanju validnosti nekog stava ili verovanja. Ovo je moćan metod učenja jer aktivno uključuje učenika i forsira kritičko razmišljanje, što je upravo i potrebno prilikom analiziranja etike, vrednosti i karakternih osobina. Takođe učenici usvajaju logičku primenu znanja. Upućeni su da probleme rešavaju kroz saradnju, primenu znanja, kritičkih stavova, nezavisnost i uvažavanje drugih.

IZABRATI PRAVO PITANjE

U radu facilitatora, bitno je izabrati pravo pitanje. Različite tehnike ispitivanja mogu dati različite ishode.

Na Da/Ne pitanja moguće je jednostavno odgovoriti sa „da“ ili „ne.“ Međutim, ispitivač postavljajući pitanje često očekuje više od samo „da“ ili „ne“. Kada roditelj pita tinejdžera „Da li si sinoć kasno došao kući?“, on ne očekuje samo da/ne odgovor. Obično želi da zna gde je tinejdžer bio. Bolje postavljeno pitanje za dobijanje informacije bi bilo: „Kako si proveo jučerašnje veče?“

Na pitanja zatvorenog tipa može se odgovoriti ili jednom rečju ili kratkom frazom. Ova pitanja obično upućuju na specifičnu temu ili imaju ograničen broj činjeničnih odgovora. („Koji je glavni grad Francuske?“, „Ko je bio Sokrat?“). Često ne dobijamo puno informacija prilikom postavljanja zatvorenih pitanja, ali mogu biti od koristi ukoliko želimo da saznamo neki specifični deo informacije.

Vođeno pitanje je pitanje koje na suptilan način upućuje onoga ko daje odgovor da odgovori na određen način. Vođena pitanja su generalno nepoželjna, s obzirom na to da za ishod imaju pogrešne informacije. Ukoliko se ne koriste na pravi način, mogu biti manipulativna, pošto navodimo osobu da nam da odgovor koji mi želimo. (Pitajući nekoga: „Šta misliš o onom užasnom komadu koji su izveli u školi?“, navodimo ga da kaže da mu se komad nije svideo.)

Otvoreno pitanje je pitanje koje zahteva objašnjenje i opisan odgovor. Ova vrste pitanja daje ispitaniku priliku da odgovori na način koji mu odgovara. Obično nema pravih ili pogrešnih odgovora, i ohrabruje se elaboracija datog pitanja.

Postoji šest tipova pitanja koji se koriste u Sokratovskom metodu:

tipovi_pitanja_sokratovski_dijalog