Ono što je divno kod roditeljstva je to što možemo „o jednom trošku“ da osnažujemo i sebe i svoje dete. Svakako je važno da postoji literatura za roditelje i saveti kako da što uspešnije odgajamo decu, da postoje stručnjaci koji nas upućuju u to kako da što bolje ostvarujemo kontakt sa decom i kako da uspostavljamo dobru porodičnu dinamiku, ali takođe je važno podstaknuti roditelje da se okrenu u sebe i da pronađu u sebi unutrašnji glas ljubavi i mudrosti koji je uvek tu i čeka da ga potražimo.

U bučnom svetu u kojem živimo, nije lako čuti svoj unutrašnji glas, ali nije nemoguće. Kao i svako putovanje u daleke predele spolja, tako i putovanje unutra, u daleke predele svog bića počinje jednim korakom. Korak može da bude mali, najmanji, ali važno je da za njim ide i sledeći. Pa tako, malim koracimo možemo doći do velikih promena.

Evo jedne ideje koja može da nam pomogne da to postignemo. Pred vama je model dnevnika u kojem svakog dana u nedelji razmatramo isto pitanje. Isto pitanje svakog ponedeljka, svakog utorka i tako dalje. Da li će nam to dosaditi? Možda. A možda to preraste u nešto mnogo veće. Ideja je da se kroz bavljenje istim pitanjem svakog određenog dana u nedelji, na neki način programiramo da tog dana „uđemo“ u ono na šta nas pitanje navodi. Predlog je da nabavite kalendar koji ima zasebnu stranu za svaki dan i da na unutrašnjoj strani korica ispišete pitanja za svaki dan, koja ćete u početku čitati, a kasnije ćete zapamtiti koje je pitanje kog dana. Svako veče u rubriku za taj dan napišete odgovore na pitanje za taj dan i pogledate koje je pitanje za sledeći dan. Biće vam potrebno par nedelja da uđete u ritam, ali ćete posle tog vremena početi da budete osetljivi za energiju koju nosi zadatak za određeni dan. Ponedeljkom ćete biti osetljivi za lepotu oko sebe, četvrtkom ćete budnije posmatrati svoje dete i sebe, nedeljom ćete prepoznavati za šta sve u životu možete da budete zahvalni.

Ova pitanja su model, vi možete da napravite svoja pitanja. Cilj je da se stvori određena navika, da se svakog dana postavi fokus koji će nam „lebdeti“ u pozadini redovnih aktivnosti, i da se posmatra šta se dešava. Bez osuđivanja, prosuđivanja, previše analiziranja... Imajte poverenja u proces. Dovoljno je da se desetak minuta posvetite razmatranju pitanja za dan, a ono što treba da se dešava, dešavaće se i kad se svesno ne bavite ovim pitanjima.

DNEVNIK

Ovo je deo teksta Žane Borisavljević, objavljen u kolumni Uhvati život

u septembarskom broju časopisa Sensa