Evo i drugog dela teksta o podršci roditeljima čija deca kreću u prvi razred. Tekst je pripremila Nevena Živković

racunaljkaKada dete krene u školu, život se menja ne samo novopečenom učeniku, nego celoj porodici, pa je potrebno da zajedničkim snagama uspete da uspostavite pravila nove „igre“ od samog početka.

To prvenstveno podrazumeva stvaranje radnih navika, pravljenja rasporeda učenja, igranja i ostalih aktivnosti. Što se tiče učenja, najbolje je da to bude uvek na istom mestu koje će biti miran kutak neophodan za učenje. Neka dete taj kutak uredi po svom izboru, ali tako da na stolu ne bude mnogo toga što bi moglo da mu odvraća pažnju.

Važno je da dete učestvuje u postavljanju novih pravila. Svakom detetu je potrebno postaviti jasna pravila i granice da bi se osećalo sigurno. U postavljanju pravila je potrebno paziti na uravnoteženost i pravu meru. Nisu dobra ni previše kruta ni previše fleksibilna pravila.

school_bagPošto osigurate radni prostor u stanu (pisaći sto) koji će biti samo detetov, spremite se za šetnju po gradu u prijatnoj atmosferi inabavku školske torbe i ostalog potrebnog pribora. 

Kod kuće svečano obeležite prvi dan polaska deteta u školu.

Naravno, prvih nekoliko dana pratite dete do škole i sačekajte ga posle škole, radi osećanja sigurnosti.

Podstičite ga da svakodnevno proverava da li je sve pripremilo za školu i poželite mu uspeh.

Prilikom povratka saslušajte sa zanimanjem o tome šta su radili u školi, šta mu se svidelo, šta ne, šta je bilo lako, ko su mu novi prijatelji...

Prilagođavanje deteta na školu će zavisiti i od njegovih socijalnih kompetencija, o sposobnosti da bude prihvaćeno u školi. Dete koje nauči da se nosi sa frustracijama i negativnim osećanjima će se lakše prilagoditi i okolina će ga lakše prihvatiti. Roditelj ovde može pomoći detetu u rešavanju konflikata sa vršnjacima tako što će razgovarati sa njim i pomoći mu da nauči da razlikuje prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje. Važno je dati podršku detetu ali ga u isto vreme podstaknuti na samostalno pronalaženje rešenja.

Ponekad je potrebno, u određenoj meri i određenim situacijama dozvoliti da dete uči na svojim greškama. Ako je dete previše zaštićeno, javlja se osećaj manje vrednosti.

Ni pre, a ni kada krene u školu, dete ne smemo plašiti školom. (Videćeš ti tamo. Dobićeš jedinicu. Ići ćeš u ćošak.) Takođe, školu ne treba ni idealizovati. Dete će u njoj imati i lepih i teških trenutaka, zato je važno predstaviti je u realnom svetlu – „Tamo idu sva deca jer nam škola pomaže da odrastemo!“

Iskustvo odrastanja i sazrevanja podrazumeva osamostavljivanje. Polazak u školu je jedan od prvih velikih koraka ka tome. Pomozite svom detetu da zakorači hrabro, a sebi da u njegovim samostalnim koracima uživate.