emotions_bearsPredstavljamo vam nekoliko igara koje roditelji mogu da igraju sa decom, a koje će vam pomoći da kod dece podstaknete razvoj svesti o osećanjima i umeće prepoznavanja osećanja kod sebe i kod drugih.

Igre su preuzete iz Priručnika za vaspitno obrazovani rad sa decom agencije Osmeh. Ceo priručnik možete da preuzmete OVDE.

SLAGALICA

Šematski prikazati lica koja izražavaju četiri osnovne emocije (radost, ljutnju, strah i tugu), iseći horizontalno na četiri dela (kosa, obrve, oči i usta), pa sve te delove dati detetu da složi likove/lica po sopstvenoj volji (potrebno je da dete ima lice pred sobom). Kada završi slaganje, traži se da kaže kako se to lice oseća po čemu znaju. Umesto slaganja mogu se napraviti maske i glumiti. Po završetku aktivnosti sa detetom se vodi razgovor o tome koji su elementi bitni za izražavanje određene emocije tj. za prepoznavanje, o sličnostima i razlikama među njima. U ovoj igri može da učestvuje više dece.

Cilj: Vežbanje u izražavanju, prepoznavanje emocija kod drugih.

Zadatak za dete: Da pronađe najadekvatniji „svoj“ izraz, da prepozna (dešifruje) karakterističan tuđi izraz.

Zadatak za odraslog: Organizuje i podstiče individualnost i originalnost u izražavanju i prepoznavanju.

Uzrast: Slagalica 3-7 godina, uloge 5-7 godina

 

ČAROBNE NAOČARE

Od kartona se naprave okviri za naočare ili se uzmu stare naočare bez stakla. To su čarobne naočare i važno je da ih dete ukrasi da bi oživelo čaroliju. Dete stavlja naočare i glumi scenu po zadatku: gleda kroz tužne, sumnjičave, hvalisave, radoznale, nevoljene, tvrdoglave.. naočare. Posle svake scene razgovara se o tome kako se oseća kada gleda kroz čarobne naočare, a kako kada ih skine. Onda dete stavlja „ružičaste“ naočare i pokušava da odigranu scenu vidi na lep, dobar, pozitivan način. Zatim se opet razgovara o tome. Igra se može organizovati uvek kada se pojavi neki problem u ponašanju . Tako se „odigravanjem“ problem proređuje i pretvara u pozitivan ishod u igrovnom kontekstu. U ovoj igri može da učestvuje više dece.

Cilj: Decentriranje u odnosu na problem indirektnim putem, ulaženje u poziciju drugog.

Zadatak za dete: Da zamišlja, predstavlja i doživljava osećanja i potrebe drugog i da ih stavlja u odnos sa spoljašnjim ponašanjem.

Zadatak za odraslog: Podstiče decu da se identifikuju sa problemom, da što autentičnije dožive i pokažu ga konkretnim ponašanjem.

Uzrast: 3-5 godina (u elementarnoj formi), 5-7 godina (autentično, sa detaljima).

 

MALI ČAROBNJACI

a_wizardDete (deca) zamisli da je čarobnjak da može uraditi sve što mu padne na pamet. Dobija razne zadatke u kojima rešava problem neslaganja izmenu psa i mačke, slona i miša. Igra se varira sa poznatim likovima iz bajki, crtanih filmova: Tom i Džeri, Petar Pan i kapetan Kuka, Crvenkapa i vuk... Problem neslaganja (vrlo je važno ovako definisati zadatak) dete rešava crtanjem, dramskom igrom, verbalno... Može da smisli znak, reč, stih kojim nastaje čarolija. Može da uzme i primer iz života – neslaganje između brata i sestre, između dva brata, dve sestre i slično. U ovoj igri može da učestvuje više dece.

Cilj: Uviđanje da je decentracija i stavljanje u položaj drugog početni uslov za izlazak iz sukoba.

Zadatak za dete: Pronalaženje konstruktivnog izlaska iz sukoba.

Zadatak za odraslog: Pomaže da se problem sagleda iz drugog ugla, podstiče slobodu i originalnost.

Uzrast: 3-7 godina (mlađu decu podstaći da crtaju rešenja. Zadatak za njih: da reše problem bilo kako).