MisaOljaU selu Meljak, nedaleko od Beograda nalazi se Neven, kuća koja voli decu. Šta se radi u toj kući? U njoj se uglavnom - živi, a šta to znači? Pa, tu se šeta, svira, peva, majstoriše, prčka po bašti, kuva, mesi, čita, priča, svađa, spava i svašta još što ovaj život čini lepim i zanimljivim. U Nevenu vas očekuju Miša, učitelj, ali i muzičar iz Beograda i Olja, vaspitačica (i restaurator) i njihovo sedmoro dece: Matija, Zoja, Igor, Vlada, Nikola, Mara, Mihajlo. Ima tu i krava, kučića, koka, ali u jednom savršeno sređenom, prirodnom i opuštenom "neredu".

O Nevenu i ideji vodilji

NEVEN – kuća koja voli decu zamišljena je kao kuća u kojoj bi, pre svega, deca bez porodičnog staranja boravila duže ili kraće vreme. Međutim, Neven otvara svoja vrata i drugoj deci koja bi u njoj provela vikend ili deo raspusta.

NEVEN se nalazi u selu Meljak, 30 km od Beograda, na Ibarskoj magistrali. Kuća je poslednja na putu, koji se odvaja od sela (oko 4 km), okružena šumom, livadama i voćnjacima.

Kako navode idejni tvorci NEVENA - Još od početka postavili smo sebi tri cilja:

"Da napravimo, pre svega, kuću koja može da zbrine desetoro dece, da im pruži miran i siguran dom, porodično okruženje i sigurnost, mesto gde će steći poverenje u život i ljude.  Uz to, nije slučajno da smo izabrali selo, gde se svi znaju i gde za decu, osim pčela ili komšijskog petla, nema drugih opasnosti.

Da živimo u prirodi i sa prirodom, da probamo da se bavimo bio-dinamičkom poljoprivredom, da ekologiju živimo svakodnevno, umesto da o njoj deca uče u školi. Uz to, kroz svakodnevnu brigu o životinjama i bašti, stičemo radne navike i učimo se odgovornosti i brizi za druge.

Bilo nam je jako bitno da stvorimo mirnu i opuštenu atmosferu. Na nju smo ponosni i ne damo je tako lako. Na taj način učimo da živimo zajedno, u miru sa sobom i drugima. Želja nam je bila da pokažemo (ne da o tome samo pričamo) da se i u teškim vremenima koja su nas snašla može živeti lepo i sa smislom. Život na selu nije kopanje kukuruza u letnji dan do podne, već se uz pametnu organizaciju nađe mnogo više vremena za druženje, sviranje, pevanje, čitanje i izležavanje i  za sve ono što ovaj život čini lepim i zanimljivim."

 

O Olji i Miši smo još saznali

Kada sam bio mali/la hteo/la sam da postanem:
Olja: „Glumica!“
Miša: „Oduvek sam hteo da imam  gomilu dece!“

Omiljena Oljina igračka iz detinjstva je stara krpena lutka nađena na komšijskom tavanu, napunjena piljevinom.

Miša je kao dečak uživao u igranju sa šahovskim figurama, figuricama ratnika i drvenim pištoljem, koji je njegov tata napravio.

Kao dete Olja nije volela da jede meso, a Miša je izbegavao ono u čemu danas uživa: spanać, zelje, kelj i karfiol.

Na pitanje „Šta sve možeš da uradiš sa jednim kanapom i šerpom?“ daju nam ideje:
Olja:  „Da vadim vodu iz bunara, napravim prikolicu, žičaru, kolevku za lutku.“
Miša: „Da vitlam loncem po vazduhu, udaram o lonac okačen na drvo i zovem decu na ručak, da vozim kuče u loncu, kao u prikolici.“

Kako Neven polako postaje prepoznatljiv i po beskvasnom hlebu u kome, za sada, uživa neveliki broj prijatelja i potrošača,  pitali smo ih i koja je tajna receptura  Mišinog hleba.

Dobili smo diskretno iskrene odgovore sa osmehom:
Olja: „Tri dana rada!“
Miša: „Leti, jedan dan rada a zimi dva dana rada i semenke!“

Inače, u planu je i otvaranje pekare „Neven“.

O ovoj maštovitoj i toploj kući punoj dece i ljubavi, Mama - Olja još dodaje da se: „Svakodnevni život, hleb i zdravlje, dešavaju tu, upravo pred dečijim očima, čime stiču direktan uvid u ono što se radi“. „Mi cepkamo drva, sečemo ih, ložimo smederevac, na njemu kuvamo, pravimo hleb kojim čak hranimo ljude u gradu. Življenje je jednostavno i jasno. Deca su stalno sa nama, bilo da idemo u štalu, baštu, bilo da kosimo travu. Deci je u tom uzrastu neophodna identifikacija, neko koga će da imitiraju. Ako mama svakog dana odlazi na posao, žuri u kancelariju, sedi za kompjuterom da bi zaradila i kupila nešto, to je totalno nejasno deci, virtuelna stvarnost. A ovde se sve zna: sad smo išli zajedno, skupili travu, nahranićemo krave koje ćemo musti i posle ćemo piti mleko i napraviti sir. Postoji direktan uvid u život!“

Na kraju dodaju: “Nadamo da smo mi tek prva od mnogih sledećih ovakvih i sličnih kuca, i sa zadovoljstvom ćemo pomoći svaku sličnu inicijativu.”