Aleksandra (Sanja) Fišer se našoj organizaciji javila mejlom pre godinu dana da nam kaže da u svom radu koristi priručnik Životne vrednosti u radu sa decom uzrasta od 5-10 gosdina, koji smo mi preveli i priredili, a koji je izdao Kreativni centar. Zamolili smo je da nas obaveštava kako napreduje primena aktivnosti iz ovog priručnika sa decom, pa nam se ona javila još par puta pre nego što se ukazala prilika da je pozovemo na seminar koji smo organizovali za učitelje i vaspitače. Koleginica koja je vodila seminar je bila puna hvale za Aleksandrin entuzijazam, kreativnost i ideje, pa smo je pozvali da nam se pridruži na sastanku grupe učitelja i vaspitača koji su radili na pripremi programa Da u vrtiću svako uči radosno i lako.  Od tada, Aleksandra nastavlja da nesebično daje, deli, inspiriše…

Evo kako je Aleksandra - mama, vaspitačica, veliki prijatelj, zaljubljenik u prirodu, odgovorila na naša pitanja:

Lastiš ili školice?Uvek sam više volela da igram lastiš.

Skrovito mesto iz tvog detinjstva je: Stari podrum gde sam se skrivala sa mojom kucom.

Šta si želela da postanes kad porasteš:vaspitačica ili stjuardesa.

Omiljenaigračkaizdetinjstvaje: plišanizelenizekakogsamdobilaodtatezaNovugodinuimaminalutkaTinaTarner”.

Život je sada bogatiji za: dostupnost i razmenu informacija.

Izvori inspiracije su: deca, priroda iživotinje.

Plašiš se: uglavnom laži, nekada iljudi.

Strahove prevazilaziš: samopouzdanjem i iskrenošću.

Poslednja stvar koju si naučila je:poslednja nije nikako,… ali to je kako napraviti valjuške sa krompirom.

O sebi kaže:

Eto baš sam 10. juna 1976. rođena u Pančevu. To je grad sa dugačkom i lepom istorijom i zagađenom i sumornom sadašnjicom. Ipak, u tom gradu ima mnogo dece i ljudi koji mi puno znače, tu je moja porodica i prijatelji, koji mi ulepšavaju svaki dan. Obožavam životinje, cveće i Dunav. Imam kućnog ljubimca – Baka, koji je kao meda i naravno neizostavan je deo mog života i života moje ćerke. Ćerka mi se zove Anabela i ima dvanaest godina, i naravno da se uz sve normalne prepirke jako volimo i veoma lepo slažemo. Volimo da putujemo i obilazimo razna mesta u Srbiji, praveći tako dnevnik avantura i lepih sećanja. Porodica mi je na prvom mestu u životu i ljubomorno je čuvam. Volim da se smejem, volim velika prostranstva i beskonačno nebo i naravno obožavam sunce. Jako volim da fotografišem i imam mnogo fotografija moje ćerke, dece iz vrtića, prirode, porodice, prijatelja,…

Vaspitač sam po struci i tim poslom se bavim deset godina. Radim u Pančevu, u predškolskoj ustanovi „Dečja radost”, u vrtiću „Pupoljak”, u naselju Sodara. Radim po modelu A, koji karakteriše otvoren sistem vaspitanja, u fizičkom centru. Učestvovala sam u mnogim projektima („Biobašta”, radila na izradi priručnika za roditelje, vaspitače i nastavnike „Krugovi prijateljstva”, „Mala vajarnica”, sport u vrtićima, sportski kamp…) organizovala i realizovala mnoge projekte kao što su: Sport u jaslicama, Vojvodina kroz tradiciju, Knjiga za mamu, Reciklaža, Ulepšaću nam dan, Napiši pesmu, Pokaži kako i mnoge druge.

Kao devojčica od nepunih šest godina poželela sam da budem vaspitačica, kao i mnoge druge devojčice. Moja želja je godinama sazrevala i rasla, tako da sam uprkos preprekama i teškim trenucima u životu ipak ostvarila san plavooke devojčice i postala vaspitačica ponosna na svoj rad i razvoj. Moram da napomenem da bez pomoći porodice, moje ćerke i kolega ne bih postigla toliko zadovoljstvo u radu i životu i verovatno ne bih bila ovako ispunjena, zadovoljna i srećna i u privatnom i poslovnom životu!