braunila2Tema meseca za avgust je LEPOTA a krilatica - "Lepota će spasiti svet", pa smo u tom kontekstu puno razmišljali koga da predstavimo u ovoj rubrici. Znamo puno ljudi koji se bave lepim stvarima, stvaraju lepotu oko sebe i zrače lepotom, ali nam je cilj bio da istaknemo značaj lepote u okruženju koje se ne smatra "lepim". Zato smo izabrali da predstavimo ne osobu, već program - vaspitno-obrazovni rad sa decom na bolničkom lečenju

Na slici je oslikan zavoj koji drži na mestu braunilu.

 

Bolnice su, po definiciji, mesta na koja ljudi dolaze kada su bolesni. Za pacijente su to mesta na kojima, da imaju izbor, najčešće ne bi želeli da budu. Najveći broj ljudi, kada pomisli na bolnicu, ima negativne asocijacije - bol, tuga, strah, muka, nesreća, smrt... U takvom okruženju, stvaranje lepote postaje delić ideje o lepoti koja spašava svet....

maska_za_teranje_straha

Maska za "teranje straha"

Vaspitno-obrazovni rad sa decom na bolničkom lečenju ima višestruki značaj a najvažniji cilj mu je ublažavanje dečjeg trpljenja, tuge i straha i adaptacija bolesnog deteta na bolničke uslove života.

Sa realizacijom programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom  na bolničkom lečenju i uvođenja vaspitača u zdravstvenu stacionarnu ustanovu, odnosno bolnicu, u Beogradu se počelo 1981 godine kada je Gradska samoupravna interesna zajednica društvene brige o deci  donela odluku o tome, na inicijativu pedagoga Nade Mioč-Stanojević i uz stručnu pomoć dr Dragana Kovačevića,dečjeg neuropsihijatra.

Prve  vaspitne grupe formirane su u bolnici “Dr Olga Dedijer” na opštini Zvezdara sa obuhvatom oko 40 dece, i postepeno u sve bolnice u Beogradu koje imaju dečja odeljenja ulaze vaspitači, kao radnici Predškolskih ustanova sa radnim mestom u bolnici.

Već 1984. godine u Beogradu je bilo 18 vaspitnih grupa u bolnici, a najveći obuhvat je bio početkom devedesetih kada je došlo do prave ekspanzije.

Pozitivna iskustva su dovela do otvaranja bolničkih grupa i u drugim gradovima Srbije, pa danas u Republici ima 87 bolničke grupe, u 11 gradova  sa obuhvatom oko 1800 dece dnevno na bolničkom lečenju počev od opšte pedijatrije do specijalizovanih bolnica.

Vaspitači svojim radom i saradnjom sa zdravstvenim radnicima, pomažu  ublažavanje  negativnih posledica koje bolest i boravak u bolnici može da ostavi na dalji razvoj deteta. Posebni zadaci vaspitača u bolničkoj sredini su da igrom i druženjem stvara bolju psihološku klimu u bolnici, menja tradicionalne režime hospitalizacije i humanizuje je i oplemenjuje tako da bude bliža detetu i više po njegovoj meri, sarađuje i pomaže roditeljima bolesnog deteta u prevazilaženju problema koje imaju suočeni sa bolešću deteta. Uslovi i način rada vaspitača u bolničkim grupama se u mnogome razlikuju od rada u redovnim grupama vrtića [deca su različitog uzrasta-mešovite grupe, različitog govornog područja, različite socio-kulturne sredine, različitog stepena oboljenja, stalna je fluktuacija dece i dr.]  Rezultati rada posebno zavise od ličnosti vaspitača, njegovog iskustva, osećajnosti, strpljivosti, spremnosti za saradnju i snalažljivosti.

Povećanjem broja vaspitača koji rade sa bolesnom decom, potrebom za dodatnim znanjima,  unapređivanjem rada, ukazala se i potreba za formiranjem stručnog tela radi kvalitetnijeg stručnog usavršavanja i praćenja novina u ovoj oblasti. Formiran je Aktiv vaspitača bolničkih grupa, koji organizuje stručne skupove vaspitača [seminari, savetovanja], radi razmene iskustava, izrade i nabavke stručne literature, a u cilju uspešnijeg obavljanja programa rada sa bolesnom decom. U periodu od 1985. godine,  Aktiv je uzeo i učešće u mnogim savetovanjima, naučnim skupovima, kako domaćeg tako i međunarodnog karaktera.  i

Pozitivna iskustva u radu vaspitača sa decom u bolnici su uobličena u dva  Priručnika za rad sa decom na bolničkom lečenju.  Vaspitači bolničkih grupa su autori  više od 170 stručnih radova iz oblasti vaspitno-obrazovnog rada sa decom u bolnici i drugih oblasti koje su bile aktuelne i zanimljive, kao i istraživanja i anketa urađenih u sredinama u kojima rade. Radovi si prezentovani na stručnim skupovima  i objavljeni u zbornicima sa tih skupova kao i u stručnoj literaturi.

Aktiv vaspitača bolničkih grupa je bio suorganizator I Evropskog kongresa bolničkih pedagoga u Ljubljani 1988. godine i od tada učestvovao na još dva kongresa.

Godine 2003. osnovano je  Udruženje vaspitača bolničkih grupa kako bi se ostvarila mogućnost  zvaničnog uključivanja u sve Evropske asocijacije i praćenja, primene i aktivnog učešća u njihovom radu, istraživanjima i razmenama stečenog iskustva.

Od kako su vaspitači Predškolskih ustanova ušli u bolnice i na dečja odeljenja, umnogome se izmenio izgled tih odeljenja i uslovi za boravak dece. Dečja odeljenja su postala prijatnija i više po meri dece - toplija i otvorenija kako za decu tako i za posete roditelja i saradnju sa okruženjem. Vidno se menjaju i sama bolesna deca i njihovo ponašanje, kao i roditelji i odnos samih zdravstvenih radnika prema deci i roditeljima.

bolnicki_pano

Pano koji su napravila deca sa vaspitačicom u jednoj bolnici u Beogradu

Koristeći sva iskustva i stručna dostignuća, vaspitači u bolnicima  sve više ostvaruju cilj ovog humanog rada :

-ohrabriti i utešiti bolesno dete,

-olakšati detetu adaptaciju po dolasku u bolnicu

-obezbediti mu tokom boravka prijatne trenutke

-menjati ustaljeni režim u bolničkoj sredini da bude bliži detetovim potrebama

-igrom, toplim kontaktom i vapitno-obrazovnim radom pomoći  da dođe do što manje negativnih posledica po dečji razvoj

-drugačijim pristupom deci, dobrim sadržajem rada, igrom i druženjem, stvaranjem bolje psihološke klime u bolnici, privući i podstaći i medicinsko osoblje na menjanje tradicionalnog odnosa prema emocionalnim problemima hospitalizovanog deteta.

Zahvaljujemo Verici Ječmenić, predsednici Aktiva bolničkih grupa RS na informacijama   

Ilustracije su iz albuma "Lepša strana bolnice", Dragane Milić