kutlacaKada sam pre dvadesetak godina studirala Valdorf pedagogiju na Emerson koledžu u Engleskoj, u toku cele prve godine, svako popodne smo imali razne programe ručnog rada i umetničkog stvaralaštva. Programi su bili raspoređeni po blokovima koji su najčešće trajali po 6 nedelja. U jednom od tih blokova, bavila sam se drvodeljstvom. Nastavnik je bio Piter Horsfol, čovek koji je vrlo malo govorio, a od kojeg smo svi tako puno učili.

Rešim ja tako da napravim kutlaču. Piter mi pomogne da napravin nacrt, da izaberem komad drveta, da ga isečem i onda krene rad na oblikovanju kutlače. Prvo sam jednom metalnom alatkom deljala, pa onda jednom drugom alatkom "rendala"  višak drveta. Onda je na red došlo šmirglanje. Tu se krene od najgrublje šmirgle i to traje..... Mojoj kolerično-sangviničnoj prirodi to "trajanje" nije baš prijalo. Rešim ja da je dosta bilo šmirglanja sa tom najgrubljom šmirglom i da je vreme da krenem sa sledećom, finijom šmirglom. Odem kod Pitera po nov komad šmirgle, a on uzme moju kutlaču, odmeri je i kaže "Evo, sad ću ti dati finiju šmirglu" i onda nastavi da šmirgla kutlaču onim komadom grube šmirgle sa kojim sam ja "završila". Piter bez reči šmirgla tu kutlaču kao da mu je to najvažnija stvar na svetu, ja stojim pored njega i posmatram.... 5 minuta.... 10 minuta.....15 minuta.  "Evo, sad je spremno za nov komad šmirgle" kaže Piter sa osmehom koji me zbunjuje. Nisam sigurna zašto me zbunjuje ali osećam se zbunjeno.

Opet ja krenem u šmirglanje sa ovim novim komadom finije šmirgle.Znam da posle njega dolazi još finija šmirgla, pa još finija..... Ovog puta se trudim da istrajem. Nastavljam da šmirglam i kada me obuzme nestrpljivost i želja da što pre završim. U jednom trenutku rešim da sam dosta istrajala i odem kod Pitera po nov komad šmirgle. "Daj da vidim", kaže on dok uzima kutlaču. "Baš lepo napreduje! Evo, sad ću ti dati nov komad finije šmirgle". I opet se ponavlja ista situacija. Piter sa predanošću, strpljenjem, ljubavlju i potpunim prihvatanjem situacije šmirgla moju kutlaču jos 10 minuta. Ja sad već počinjem da prepoznajem šta me to zbunjuje. Zbunjena sam kako to neko može sa takvim uživanjem da radi nešto što neko drugi nije dobro odradio. Posle 10 minuta dobijam nov komad šmirgle ali, pošto je kraj radionice, pakujem kutlaču i šmirglu i odlazim da pijem čaj sa prijateljima.

Sledeće popodne stižem na radionicu sa nekim čudnim osećajem u sebi. Plače mi se a ne znam zašto. Krenem da šmirglam kutlaču i suze mi teku niz lice. Piter mi se osmehne i ode da pomaže nekom drugom. Kutlača u mojim rukama postaje sve glatkija a ja imam osećaj da kao što sam sa kutlače skidala slojeve koji su joj smetali da postane lepa i glatka, ovaj proces čini da i nešto u meni postaje glatkije.

Jedna od osnovnih premisa u Valdorf pedagogiji je da je najvažniji zadatak odraslih (roditelja, vaspitača i učitelja) u odnosu sa decom da im pomognu u uklanjanju prepreka u njihovom razvoju koje ih ometaju da postanu najbolje što mogu. Nekom detetu je prepreka to što je previše povučeno, nekom to što je impulsivno, nekom to što je nestrpljivo..... Dok sam pravila tu kutlaču, shvatila sam da kroz stvaralački proces mi stvaramo sebe. Piter mi je bez reči  pokazao šta znači biti Učitelj - neko ko pokazuje prihvatanje, ljubav i strpljenje za onaj nivo razvoja na kojem se učenik nalazi, a u isto vreme sa ljubavlju i strpljenjem stvara uslove da se učenik "istegne" da bi mogao da se razvija i raste u ono najbolje što može da bude.Svi smo mi kao neobrađeni komadi drveta. Dok smo deca, potrebno nam je da imamo oko sebe dobre drvodelje koji će strpljivo i sa ljubavlju da stvaraju uslove u kojima će naša površina postajati glatkija i sjajnija. Kad porastemo, mi postajemo drvodelje i za sebe i za decu kojoj pomažemo da odrastu. Mi sebi moramo sa ljubavlju i strpljenjem da stvaramo uslove u kojima će naša površina postajati glatkija - kroz disciplinu, okretanje unutra i upoznavanje sebe, prevazilaženje svojih ograničenja..... Kada naučimo da volimo sebe ovakve kakvi smo, da prihvatimo sebe sa svojim snagama i slabostima, onda tek možemo da radimo na svom razvoju..... E, onda dolazi na red strpljenje.....