michelangelo_david  Nije važno šta posmatramo, već šta vidimo. 

Za Mikelanđela kažu kako je rekao  da je u jednoj steni ugledao anđela pa je      onda klesao i klesao sve dok ga nije oslobodio.

Sve što su ljudi stvorili je prvo postojalo u nečijoj mašti. I umetničko delo, i    avion,   i pribor za jelo, i šampon za kosu, i rešenje za neki problem....

Kako je čudesno i divno da smo takva bića koja mogu da zamisle nešto što ne postoji, da vide nešto što je moguće ali još uvek nerealizovano i da onda snagom svoje volje, želje, duha... prizovemo to u realnost.

Pre neki dan sam čula kako je neko napravio komentar da je grad u kojem živim grozan grad, pa sam se zapitala da li živim u groznom gradu.  Ja ne, ali sigurna sam da ima mojih sugrađana koji žive u takvom gradu - zato što ga takvim vide.  Čitala sam negde priču o grupi ljudi koji su išli putem i naišli na mrtvog konja, oko kojeg su se okupile muve i čiju utrobu su izjedali crvi. Svi su s gađenjem okrenuli pogled na drugu stranu, osim jednog koji je prokomentarisao: "Kako je divne zube ova životinja imala! " Lepota je u oku posmatrača, i to svakog posmatrača, samo je pitanje šta biramo da vidimo u tome što posmatramo. Ono što biramo da vidimo je ono u šta ulažemo energiju. Ono u šta ulažemo energiju, razvija se u nama. Ono što se razvija u nama kao da odašilje neke vibracije koje privlače slične vibracije, pa se tako stvaraju paralelni svetovi u jednom gradu. Grad nasmejanih ljudi, grad ljutih ljudi, grad nestrpljivih ljudi, grad ljudi kojima se svakodnevno dešavaju lepe stvari...  A kakve sve to veze ima sa maštom i kreativnošću? Da bi običan posmatrač postao posmatrač sa lepotom u oku, mora da vežba kako da gleda. Mašta je aktivnost koja nas uči da gledamo iza površine, da se ne zadržimo na očiglednom već da se izdignemo iznad ustaljenog načina razmišljanja i sa radoznalošću razmatramo nove mogućnosti, pa tako onda kroz spajanje nekih novih mogućnosti i ideja da stvorimo nešto novo.  Aleksandar Loven, američki psihoterapeut,  kaže da je kreativnost pobeda originalnosti nad ustaljenim.  Jedan američki pesnik koji je pisao prekrasne pesme za decu, Šel Silverstein (http://www.shelsilverstein.com/html/home.html), to kaže na sličan način. Evo prevoda jedne njegove pesme kojom ću završiti ovaj tekst, sa željom da nam svima novembar bude mesec putovanja... onih unutrašnjih, koja nam otkrivaju nove vidike unutar nas samih, što nas onda osnažuje da vidimo lepo oko sebe i u drugima, da živimo u lepim gradovima i družimo se sa lepim ljudima.

Ti imaš leteći ćilim

koji te može odvesti svuda,

u Španiju, u Mejn ili Afriku,

samo mu reci kuda.

Pa hoćeš li njime leteti do mesta

koja nikada nisu videle oči tvoje,

ili ćeš ga staviti na pod

i kupiti zavese iste boje?