za_tekst_udaja_izdajaJedna od mojih prijatljica je dobila bebu par godina pre mene. P. je posebna i dragocena zbog mnogih stvari, a toj posebnosti doprinosi i činjenica da se radi o prvoj bliskoj osobi iz mog okruženja koja je dobila dete. U vreme kada je odlučila da se uda, ja sam je dočekala prijateljskim dobronamernim komentarom: “Udaja-izdaja!”

Kako to praktični ljudi rade, venčanje i beba su došli jedno za drugim. U vreme kada se to sve dešavalo, ja sam bila na drugoj planeti. Kakva udaja, kakva deca?! I dok sam ja sa sobom protestovala i pomalo se radovala oko udaje-izdaje i svadbe, stigla je i beba! Posebno iskustvo je bilo videti P. po izlasku iz porodilišta. Ja sam došla da vidim malo stvorenje, koje će nam praviti društvo dok ćaskamo. Kad ono: …! Moja draga P. u frotirskom bade-mantilu sa podočnjacima u jednoj ruci drži plavi smotuljak, a drugom rukom drži telefonsku slušalicu i medicinskoj sestri-saveti isprekidanim glasom objašnjava trenutnu situaciju: “Daa, on je jeo i kakio i… to je boje… ali, znate nisam sigurna što se tiče …, moraću da pogledam…” Jao, šta priča ova, šta se desilo mojoj P.?! , pomislih ja zgroženo zabrinuta. Ćaskanje smo zamenile kupanjem. Ja sam pomagala. –Prskala sam P. mlakom vodom iz kadice i nervirala je, sipala bebi šampon, dodala peškir. U stvari, sem prskanja, koje je bilo na moju inicijativu, ostalo je bilo praćenje direktiva novopečene umorne mame, koja već znašta da se radi. Stiglo je bebe, a nas dve nikako da stignemo da se vidimo. Sećam se jednog njenog komentara koji me je iznenadio: “Zamisli, dobila sam za rođendan knjugu. – Ko još poklanja knjigu majci sa bebom, pa ja ne stižemni da spavam, a ne da čitam.”

Sve u svemu, naš prijateljski odnos je trpeo zbog pridošlice. Bile smo u krizi neko vreme. Kad je beba postala dete, postalo je zabavnije. Ja bih dolazila i igrala se sa njim igara koje su inače zabranjene. Autić ne služi samo za vozanje po parketu, mnogo je zabavnije kada ga lansiraš sa police daljinskim upravljačem. Tako sam ja upoznala igračke koje su prisutne na tržištu, a mali F. nove načine rukovanja. Najviše mu se dopalo kada sam prosula čokoladne kuglice po stolu, pa smo od čačkalica i kuglica pravili kućice. Ma, svašta sam ja prosipala, uz objašnjenje da: Sve što se prospe, može i da se pokupi! Konačno je dete u meni moglo da se igra bez straha da će uraditi nešto pogrešno. A i malom F. se svidelo da pravi nestašluke. Zajedno smo se super provodili!

A onda je stigla i moja D., moji podočnjaci i buđenje na svaka tri sata. Prijatelji su došli, čestitali, otišli i… posle toga se duže vreme nismo videli. Najbolja je bila jedna od prijateljica koja se toliko očigledno dosađivala činjenicom da je tu beba, da plače i jede, da je u centru moje pažnje, da je na kraju pribegla Fejsbuku i u njemu našla spas od priča o bebi, spavanju, nespavanju, pelenama i grčevima. Usput je popila kaficu, pozdravila nas i otišla na duži put. Ne krivim je, to sa decom je poseban svet koji malo bolje razumeju oni koji se sa decom druže.

Sad, koju godinu kasnije, ja sam kao nova. – Čitam knjige! Posle duže izolacije kontakt sa ljudima izgleda čarobno. Sećam se da sam se jedno vreme skoro zaljubljivala u svaku mamu koju upoznam u parku i sa kojom razmenim par interesantnih rečenica. Nije da ih je bilo puno, niti smo baš postale najbolje prijateljice, ali sada prijateljstvo ima dublje značenje. A ceo angažman sa podočnjacima i nespavanjem se isplatio. Eto, pre nekidan, vraćajući se izvrtića D. i ja smo naišle na mog starog poznanika. Ja u razgovoru pitam gde sad živi. A on kaže: “Sam sam, iznajmio sam stan ovde u blizini.” D. me povuče za rukav, da mi nešto šapne: “Mama, a jel može on da dođe da živi sa nama?!” “A zašto želiš da dođe?” “Pa, on je sam!”,objasni D. zabrinuto. I… tako izgubljeni prijatelj (koji je ipak čuo naše sašaptavanje) javio se koji dan nakon susreta i došao nam u goste. Čak smo i domaću pitu dobili! Ja ga verovatno ne bih ni pozvala, tek se prisećam kako to ide. Kad malo bolje razmislim, ja kao majka-uzor detetu, trenutno imam bogatiji društveni život nego što je to bilo pre D. Skoro svakog dana imamo goste, družimo se, mrvimo po tepihu, razvlačimo vunu pa stanu, seckamo, prosipamo i čistimo. Ipak, dete mora da se socijalizuje i stekne ispravne životne navike. A roditelji moraju da ih povrate! - Tome deca služe.

Extra savet: Korektor u zelenoj nijansi oooodlično pokriva tamne podočnjake! ;)