Ne priča se priča samo pred spavanje.

Jutro je vreme za priču, posebno ako treba nagovoriti Dunju da sedi više od 17 sekundi na noši. Ovaj put će deda da čita knjigu.

- Koju knjigu ćemo čitati?!

- Mačke iz visokog društva!

Au, kolika knjiga, ima bar 50 strana i dosta teksta, al slika ne manjka, pa deda može da predahne na svakoj šarenoj strani.

Međutim, deda nikada nije čitao priču o Mačkama iz visokog društva. Teško mu ide. Zapinju reči i rečenice, a priča nije tako zabavna kao kad je mama čita.

Madam Bomfamij i nije tako zabrinuta zbog misterioznog nestanka mačaka, a Dunji najzanimljiviji moment, kada batler Edgar jadikuje iz straha da će Madam nasledstvo ostaviti "Tim odvratnim mačketinama?!", deda je skoro preskočio.

Pomalo se dosađuje, ali ostaje na noši. Ove dedine mačke nikako da živnu, zato predlaže: "Deda, pričaj onu priču kada su te jurili vukovi!"

Kakvo olakšanje! Deda zatvara knjigu i počinje priču o malom selu u kome je odrastao.

Konačno je sve oživelo. Reka teče, drveće na sve strane, a jedan dečko skakuće sa kamena na kamen – prelazi rečicu.To je deda, vraća se iz škole kući.

Reka je brza, ali dečko je još brži. Skok, skok ... i evo ga na drugoj strani!

vuk

I taman kad je krenuo ka zemljanom putu, čuje nešto. Kao da nije sam, nešto se kreće, ide za njim. Okrene se i... vidi vuka! Tu je, na samo par koraka od njega.

Deda se uplašio, ali je odmah znao šta treba da radi. (Kakav bi to bio deda, da je pustio da ga vuk pojede)

Potrči najbrže što može i popne se u krošnju najbližeg drveta. Srećom, drveća ima puno, ne kao u gradovima.

Za vukom je došla i vučica. Deda je na drvetu, lomi grančice, gađa vukove, pokušava da ih otera.

 Pokušao je i pomoć da dozove, ali nigde nikoga! Proveo je par sati na drvetu, već je gladan, ali i vukovi su gladni, ne odustaju lako. Prvo su ćutali, njuškali i strpljivo čekali, posle nekog vremena su počeli da zavijaju.

Do sumraka su sedeli, oni ispod drveta, deda na drvetu. Kada im je dosadilo čekanje, odšetali su, a deda je oprezno sišao sa drveta. Trčao je brže nego ikad!

Tako je deda postao junak u kući, u školi (sigurno je drugarima ispričao da je sam oterao vukove), što je najvažnije, postao je Dunjin junak!

Noša je ostala prazna, ali bitno je da se deda spasao!