SPON-TA-NOSTO spontanosti u Srbiji, iz ugla nekog ko živi van Srbije, piše Saška Andrijević

Kada neko dugo vreme provedeš van rodne grude, krene tako da ti nedostaje razno… Od mirisa crne kafe, masne hrane s naglaskom na burek, prijateljskog  tračaranja, do neposrednosti kojom obiluje naše tlo.

Ljudi su tu neposredni, bilo kada prvo što ti kažu posle 15 godina koliko te nisu videli jeste jedno strašno glasno, zapanjujuće:"Jaooj koliko si se ugojilaaaa!",  bilo kada se bez uzdržavanja laktaju  za bolje mesto u autobusu ili te nemilosrdno izguraju iz reda u kome mirno stojiš…  I ko bi rekao da bi sve to moglo toliko da ti nedostaje, pa se uželis i brže bolje kreneš nazad istim putem kojim si došao i budeš ponovo srećan u svom rodnom gradu.


Uživaš u svoj toj neposrednosti kojom je ispunjen svaki dan. Komšije izjutra zakucaju na vrata ili te zvrcnu da ’skočiš’ na kaficu. Rođaci potpuno neposredno, računaju na tvoju pomoć u svakom pogledu, a prijatelji samo čekaju da se vratiš da ti brže bolje sasvim spontano ispričaju sve najgore što se desilo za to dugo vreme koliko si bio odsutan. Svi ti susreti ne mogu da ne prođu bez obaveznog prvobitnog ne jednog ili dva, već čitava tri poljupca, nad kojima bi se pola zapadne Evrope zdravo našlo u čudu!

Deca se bezbrižno igraju ispred solitera, slobodno se krećeš po mračnim delovima grada čak i posle ponoći, vaspitačice smeju da pomaze dete i dodirnu ga kada padne ili počne da plače, roditelji se ne ustručavaju da slikaju svoje obnažene klince i klinceze, a kada se parovi po parkovima ljube, drugi se nasmeju i prođu, ne zagledaju u čudu…  Neposredno je i kako se nadimiš u restoranu iako si sedeo u nepušačkoj zoni, a kada ti zatrebaju merdevine, ne moraš da završiš tri kursa o tome kako treba da ih koristiš i još da dobiješ diplomu za korišćenje, ako treba da izbušiš rupu u zidu ili zakucaš sliku ne moraš da nosiš zaštitne rukavice i naočare…

Tako, bude ti sve zanimljivo i jako poznato i potpuno normalno, toliko da brzo zaboraviš koliko se kojekuda drugde pogubila zdrava pamet i najzad shvatiš ono što su ti stari govorili da kada biljku iščupaš iz korena teško da će da se primi na tuđem tlu... te takvo je kakvo je, tvoje je i bude ti drago da kakvigod da smo i kakogod da nas svet vidi, jedno ne mogu da nam ospore, a to je neposrednost.