Aleksandra Andrijević

Uh! Davno beše to neke 1963. kada i moja malenkost, u vidu neuravnoteženih tasova Vage, izabra da se spusti na zemlju i to ni manje ni više nego na Balkan, da bi ga posle par decenija srećno ostavila i otišla put Ostrva, u zemlju Englandiju…. Bah…

Nekako imadoh sreće da sam uvek u pravom trenutku na pravom mestu… svi me koriše ‘ma šta će ti istorija umetnosti, ona je za udavače i žene diplomata’… i ko bi sanjao da ću sa diplomom Beogradskog filozofskog uspeti da se zaposlim kao zamenik kustosa u umetničkom centru na obodu Londona upravo onda kada su isti ti zapadnjaci zveketali po mom milom i dragom mi rodnom gradu Beogradu, buuhuuu….

Najsmešniji trenutak u mojoj biografiji je verovatno onaj u kome sam uživala titulu načelnika službe opštih poslova u Kliničkom centru Srbije – vau ... Tada imadoh veze od mesara do pandura – nekako je taj Klinički otvarao sva vrata – kada napravih polukružno preko duplih šina i Organ ustanovi da radim u KC i odmah me pusti, kao dobro nema veze… Bilo je još tih smešnih zanimanja tipa stevka u Genexu, pa potom JAT-u i to čitavih šest sezona – ja koja umirem od straha kada sedim kao putnik i samo osluškujem, o dioptriji da ne pričam, ali ko te pita kada je šefica tetka dobre drugarice…

Opširnije o autoru...

SPON-TA-NOSTO spontanosti u Srbiji, iz ugla nekog ko živi van Srbije, piše Saška Andrijević

Kada neko dugo vreme provedeš van rodne grude, krene tako da ti nedostaje razno… Od mirisa crne kafe, masne hrane s naglaskom na burek, prijateljskog  tračaranja, do neposrednosti kojom obiluje naše tlo.

Opširnije...

USPEH’Jupi uspeo sam da rešim zadatak iz matiša!’ povikao je ponosno Aćim presrećan posle sati i sati dumanja...

’Najzad sam te našla po ovom mraku’, smatrala je pravim uspehom lepa i dobra Anđa koja je lutala nepoznatim gradom posle mnogo godina pokušavajući da nađe kuću starog prijatelja...

Opširnije...

Milly‘Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba’... a đaci zna se, ko semenke u lubenici...‘puna škola đaka niotkuda vrata’!

I nekako tako klaustrofobično, gotovo bezizlazno, čini se prvi dan u školi ... tate i mame i svet odraslih u opštoj uskomešanosti prvaka...

Opširnije...

dete_i_davidŠta je meni lepo? Jer šta je univerzalno lepo stvarno ne postoji baš, baš... Postoje neki ideali, postoje izvesni zlatni preseci i Da vinčijevske proporcije, pa opet nisu svima one podjednako lepe... Sedim slučajno na obali mora, izjedamo neku ribu sa roštilja i ispijamo neko pospano vino i mislim...baš nam je lepo... iz pozadine dopiru čarobni zvuci Mocartovog koncerta za flautu i harfu i neko reče, ovo je izvorna lepota... ona mora da se svakom sviđa, koliko dugo samo traje i kako je kroz vekove podjednako uvažavana...a meni u glavi neki smešni likovi iz mladosti do kojih ta magija uopšte ne dopire...

Opširnije...

domaci_paradajz

Koje slike pokreće ta kratka, ali sadržajna reč „odmor“?

Obično su to neki udaljeni predeli ispunjeni plavetnilom i mirisom slanog...ali ne i za mene...

Kada dijsapora postane deo višegodišnje svakodnevice, onda je to nešto sasvim drugačije... Miris dunja, stare šljive, memljivih ostava sa nebrojenim flašama domaćeg „kečapa“ , to je slika o kojoj ovde maštamo...

Opširnije...

Cherry_Tree_and_Dandelion_Meadow_Zug_Canton_Switzerland Kako da smognem snage kada se sve oko mene ruši? Gde da nadjem taj nesvakidašnji izvor? Prebiram po sopstvenim sećanjima i pitam se kako je to sve bilo lako nekada davno kada smo bili deca. Kako to da je detinja snaga i vera u svet mnogo veća nego kod odraslog? Kako se ja uopšte razlikujem danas, od mene deteta?

Opširnije...

 

za_The_pl_of_the_mindZa bilo čim da posegnete, imajte na umu da uz pomoć mašte svesno budite sopstvene unutarnje snage! I molimo da ishod toga podelite sa nama.
Vojsko maštalica i maštara, napred!
 

Opširnije...

Možda će ovo nekome da zvuči šašavo, ali za sve ove godine, a nakupilo se tu dosta toga u radu, ne samo sa decom, već sa svima koji žele nešto novo da nauče, naučila sam da učitelj stoji  u odnosu na učenika kao u nekom oblaku. Ne „vulkanskom“, nego osunčanom i punom darova, od kojih su najvažniji ljubav i iskustvo.

Ljubav je ono što se oseti, a iskustvo je ono što se prenosi. Ako je neko ekspert u svojoj oblasti ne znači samo da o tome dosta zna, nego da je sa tim znanjem dosta toga prošao u različitim okolnostima i uspeo da primeni to znanje, da mu da stvarni lik, uobliči ga i da ga imenuje....

Opširnije...

Dragi moji!

Sve mišljah dok ja naučim kako da budem dobar roditelj naše dete će već da vaspitava svoje izdanke… No, vremenom se pokazalo da to baš i nije tako, i da iako pri dolasku na svet nismo dobili uputstvo za roditeljstvo, ono za šta nikada nije kasno jeste da deci priđemo sa puno ljubavi, dobre volje i do zuba naoružani strpljenjem…

To sve, naravno, može da bude lako ako detetu prevashodno priđete bez ikakvih očekivanja! Kako je to samo lako reći, a koliko je teško potisnuti svoje neispoljene ambicije i ugušiti sopstveni ego, te pustiti da odnos sa detetom bude jednostavno zagledan u samo dete…

Opširnije...