Da ne bi škole ja bih danas bio kuvar (varjača) ili seljak (zemljoradnik). Tačno bih znao šta jedem, a šta ono drugo. Istina je da sam mogao biti predsednik ili klošar.

Između dur-a i mol-a,

tu je negde škola.

između varjače i školske prakse

svako od nas je pomalo ljakse.

i pojma nema šta mu se sprema dok pospan ujutro u klupi drema

čeka da sazri, popase svo znanje, znanje – imanje, o kakvo sr..e,

ko izmisli školu taj je prvak sveta, neka mu lepa orhideja večno na grobu cveta,

neka mu porod sav slavan bude, što je zaj..o tolike ljude, da uče smerno od kolevke do groba,

danju & noću, u svako doba, štreberi jadni počujte glasno, baš vas je neko prešao masno, al nije kasno,

bacajte knjige, juriš u prirodu, tu nema brige, leptiri lete od cveta do cveta, propušten sekund, nenadoknadiva šteta,

(učenik za ovo poetsko delo na temu „Moja škola“ nije dobio prelaznu ocenu. Ni Nobelovu nagradu ili Pulicera. E, to je šteta i kontraproduktivnost prosvetnog delovanja. Iz svih uglova. Škola mora biti HIPERINTERAKTIVNA da bi imala smisla. Pod pojmom „hiperinteraktivnosti“ podrazumevam isključivo – potpuno razumevanje. Inače, nema smisla)

Da ne bi škole ja bih danas bio kuvar (varjača) ili seljak (zemljoradnik). Tačno bih znao šta jedem, a šta ono drugo. Istina je da sam mogao biti predsednik ili klošar. Pa ni to nisam jer nije bilo profi usmeravanja. A u školi sam bio veličina. Zabranjeni pisac jer se moji pismeni zadaci nisu smeli čitati kad dobijem jedinicu. Pa sam dobijao tri minus, onako, politički. Nisam jedini. Zato ih se danas toliko mnogo bave politikom, a ko se ne bavi, taj se razume bolje od političara. Pa se svi bave. A niko se ne bavi školom.

Priznajem, ponavljao sam. Repetitio est... Ali sam i umeo da popravim 12 kečeva nedelju dana pred kraj drugog polugođa. Moja genijalnost i savršen sistem brzog učenja (nije to ko danas kad se kupuju ocene), niko nije primetio osim mojih roditelja i to kroz neprijatne mono i stereo di-jaloge.

Kad bi me stisli, kad bi se bavili mnome, prosek ocena bi, gle, naglo skočio na 2,00. Pa i preko.

Ali se školom, nije bavio niko. Pa ni danas se ne bavi.

To je jedino što je isto sa tim vremenima, da ne bude da je ovo lament.

Razumevanje.

*Uključuje proces mišljenja. Uz čula, mišljenje, iskustvo, razne moralne i etičke norme, pa i nešto sposobnosti predviđanja, moguće je razumeti gotovo sve i svakoga, svuda i u svakom dobu. I naravno, uključuje interakciju.

Sedim i kucam ovo dok se naša petomesečna beba đuska na svojoj ponjavici sa igračkama na podu. Leži na leđima, zvera u plafon, guguće, ništa joj naizgled ne fali. Pogleda me, pogledam je, čak se i nasmešim. Ona nastavlja da leži, ja da kucam. Postoji interakcija. Postoji razumevanje.

Ja imam sve ono što podrazumeva „razumevanje“ (baci pogled *). Ona ima samo čula. Ali razumevanje egzistira. To je još dragocenije ako ste ikada legli pored svoje petomesečne bebe na ponjavicu i videli njen svet u toku proteklih 90% života. Beli, najčešće malo posiveli ili požuteli, ponekad ispucali ili potklobučeni plafon. Jarko svetlo kao kod policijskog istražitelja. I naravno, sva ona grozna iscerena lica što se povremeno nadvijaju, dahću, govore nešto nerazumljivo i besmisleno pre nego vas surovo povuku gore, ka tom prljavom plafonu.

Ima i mišljenje, ali u tom uzrasti niko je ne pita. Niti veruju da ima, a ako i ima, sumnjaju da išta vredi. Upravo sa tom i takvom premisom počinje škola.

Zato apel: bavite se školom, a ne decom.

Deca instiktivno traže put, i samo - da škola ne bude prepreka.

Malo razumevanja, molim.