O zrelosti, vinu, deci... i još svašta ponečem....

basa_1

Maturirati znači prikupiti dovoljno znanja na jednom nivou da se može preći, ili pokušati da pređe sledeći.

To se može preciznije videti ovde (http://dictionary.reference.com/browse/mature), pa i čuti ako se stisne ikonica sa zvučnikom. Ovo pišem radi onih 60% nepismenih u Srbiji, da bar čuju kad nemaju oči.

Mene je posebno privukla definicija pod rednim brojem 2: ripe, as fruit, or fully aged, as cheese or wine (zrelo, potpuno sazrelo kao sir ili vino). Kao ovaj divni grozd, na slici, t.j. temi meseca za avgust.

S obzirom da privatno petljam nešto sa vitikulturom, tačnije – Univerzumom kulture vina, oči mi namah zasijaju. Mmm, šta bi se iz ovog grozdića dalo iscediti...

Savremena tehnologija vinarstva dozvoljava brojne postupke kojima se grožđem može upravljati u procesu proizvodnje vina. Sve je kompjuterizovano, pa vinar ponekad samo zada parametre kompjuteru da bi iz bureta jednog dana pocurelo mleko. Naravno, kad tečnost u njemu maturira.

Ono što savremenu tehnologiju uslovljava je sam grozd. Dobro vino se pravi jedino u vinogradu, to je vinarska bula (kao ona čuvena papska). Pečat, vrhovni dokument, velika zlatna medalja, zapovest. Kanon.

U tom svetu, trenutak sazrevanja je najvažniji. Maturacija čokota, t.j. grozda odrediće sve, od nivoa kiseline, šećera, do kasnije alkohola u vinu. Zato se prema „sazrevanju“ vinogradari i vinari odnose sa bogougodnom & božanstvenom pažnjom. Trenutak dopremanja grožđa iz vinograda u hladnjaču je krucijalan. Uz dobru berbu (godinu), ako se ceo posao završi za dva-tri sata, očekuje se vrhunsko vino.

Takođe, iako izgledaju gotovo isto, grozdovi to nisu. To se posebno vidi kad su ubrani iz raznih vinograda što dobro znaju vinari koji nemaju sopstvenu lozu nego je kupuju ovamo-onamo. I zato ne mogu da prave vina sa geografskim poreklom što je često „pečat kvaliteta“.

E, tu, prvi put, dolazimo do dece i kakve veze ovaj tekst uopšte ima sa njima.

Da bi raslo, razvilo se i sazrelo, loza, pardon dete, upija iz teroara, (terroir - vazduh, zemlja, klima). Da bi nesmetano raslo, razvilo se i sazrelo, loza, pardon dete, upija pažnju i energiju onoga ko ga uzgaja. I onih koji ga uzgajaju u raznim etama razvoja. Ali ono što uzgajivače često zbunjuje i tera na nepromišljene postupke je prosta, napred pomenuta činjenica, da, ma koliko to čudno zvučalo – grozdovi nisu isti.

Ponekad se uplašim da samnom nešto nije u redu. Kad ujutro uđem u vrtićko okruženje (moj sin jedno pet koraka iza ili ispred mene, ovisno od raspoloženja) oni, lep je dan, jurcaju na sve strane po velikom senovitom dvorištu. Igra sunca i tmine pod krošnjama dovoljno je agresivna za moj monitorom oštećeni vid. Ali kad Đole krene u epicentar, oko tog životvornog „playground“ uragana, namah mi (ponekad i trajno) nestane pred očima. Izgubi se! Kao čarolijom. I ma koliko se trudio, ne mogu da ga lociram. Pa...

Pa oni su svi isti (tako u jurnjavi)!

Kao da u krdu gube identitet.

Pa kako onda ostvariti „geografsko poreklo“?

Da li se znači čitavog života treba seckati, prikivati na krstove, samouništavati do krajnjih granica kako bi se iz bureta razvio i izvio baš vaš „grozdić“?

Ma, turirati ih treba (turirati: stiskati gas do daske, često dok mašina urlajući ne izdahne ili ne eksplodira) kažu neki.

Takođe: turirati - dati nekome po turu. BJIRI (batina je iz raja izašla) je jedan od čestih metoda vaspitanja koji posebno plodno tle nalazi u sveopštoj srpskoj nervozi. Jutarnjoj, predvrtićkoj i predposlovnoj pogotovo. Jutros u 7 i 19 parkira se neko vozilo baš pod moj prozor. Turira besno. „Izlazi, izlazi brže, požuri. Kasnim! Ne, neee. Tu ti je bara. Požuri, Preskači. Ako staneš u baru premlatiću te ko vola u kupusu. Majku ti tvoju! (turira, al ne po gasu nego po turu). Eto, skroz mokar. Kad kažem tati popodne videćeš ti svoje...“ (još jedna doza turiranja).

Može to biti i okej za ma-turiranje. Vreme će učiniti svoje. Detinjstvo prođe za tren, samo je starost neprolazna. I glupost.

basa_2Ali razmislite: ovi što jurcaju na sve strane, tako jednaki (jedinstveni) a isti, ipak su to sve mali ljudi. Krdo će se pretvoriti u ekipu sa ćoška, ekipa u navijačku rulju, a rulja u biračko telo. Ima ih dovoljno da odluče jednoga dana o sudbini sveta. Pa i da ih nema dovoljno, neki će grozd, ili samo zrno sazreti do fakulteta i još dalje. Do laboratorije, ministarske fotelje ili TV ekrana. I biće Bog & Batina.

A oni drugi, koji će se raštrkaju u svetsko sivilo, svejedno će ga podići svojim danas nejakim ručicama, pridržati, pogurati ili možda i surovo gurnuti da pronađe svoj, jedinstveni put. Naravno, ako ga VI roditelji, taj put, ne popločate minskim poljima i zalijete uljem sopstvene ambicije. Dok ne sklizne i ne skrha peteljku sopstvenih potencijala.

Da bi raslo i sazrelo, dete se bori protiv prirode, sebe, roditelja i prijatelja. Ta je borba strašna kao čudovište iz njegove noćne more, ali je pozitivna, ambiciozna, životna.

Mora da nauči put do pobede iako je puteva mnogo i svi vode nekuda. Mora da nauči da laže, vara, pretvara se, pa makar raslo pod staklenim roditeljskim zvonom.

Kad rešite da kaznite nestašluk, setite sa da kažnjavate sebe iz istog tog perioda sazrevanja. Ne bacajte štap ili ružnu reč iz ruke (usta). Otmite ga i polomite svojim roditeljima, njihovim precima, bolesnoj ambiciji da se NE BUDE KAO DRUGI. Da se bude bolji.

Bolji, isto je što i – različit. A nijedan blizanac nije isti.

I to je verovatno jedini razlog što će nas Bog (verovatno) kazniti zbog kloniranja. Ako kloniranje (i Bog) postoji, radi, i ako su klonovi zaista – identični originalu.

Mada, u vinarstvu se kloniranje odavno koristi i tako dobijenom čokotu samo se dodaju nove, dobre osobine. Ma šta ja znam...

Da, sad se setih. Kad grozd ovako (kao na slici) sazre, može se i pojesti. Zar ne. Opet se setim pokojne mame, pedijatra i njene čuvene „poskočice“: kad su mali, toliko su slatki da bi ih pojeo. Kad porastu, žao ti je što nisi.

(napisah ovu kolumnu sad već krajem avgusta kad je kao grozd sazrela do kraja, maturirala. Da još dodam, neki ostavljaju grožđe i posle toga, čak do zime, da se osuši, da ga napadne Botritis. Boleština, plesan od koje postane jako slatko i ukusno, pa se od takvog dobijaju predikatna, izuzetno aromatična, cenjena i skupa vina. Kad smo tačno sazreli, ko to zna?)

* Ko nema Internet: Mature - ma·ture [muh-toor, -tyoor, -choor, -chur]

1. complete in natural growth or development, as plant and animal forms: a mature rose bush.

2. ripe, as fruit, or fully aged, as cheese or wine.

3. fully developed in body or mind, as a person: a mature woman.

4. pertaining to or characteristic of full development: a mature appearance; fruit with a mature softness.

5. completed, perfected, or elaborated in full by the mind: mature plans.

Ko ne zna engleski, nek upiše tečaj. Moja žena drži časove čak i maloj deci. Jel’ ovo marketing? Ne znam. Ako se recimo kaže: moj suprug penzioner zna sve o politici, da li je to preporuka za sedenje u Skupštini? Mislim da nije. A možda i jeste.