irisNeki misle da je ovaj naslov ružna reč, ono, kad ja iz guze malo…

Ali varate se braćo i sestre: pr-do-pr je skraćenica za "primeri dobre prakse".

Danas ću vam soliti nešto iz oblasti prirodnih nauka, t.j. nauke o "prirodnosti".

Imam 5 godina, za malo, i zovem se Đole. Danas sam položio za beli pojas sa žutom štraftom. Ovi što se kao razumeju u karate tvrde da je to sve jedan početnički pojas, koji služi da se veže oko kimona, ko ga ima, da trba ne viri. Al' nije tako braćo i sestre. Ja sam se grdno mučio pola sata da ga zaslužim. I medalju, kod učitelja Zlatka koji je ponekad malo nadrndan pa me drži u ćošku. Al' sve se zaboravi kad grune zlato na junačkim grudima okačeno o trobojku pantljiku. Jedino nisam dobio taj pojas odma', pa sam malo plakao. Ćale kaže da je pitao Zlaju i da Zlaja kaže da neki drugi roditelji neće da daju dve-tri pakle cigara kol'ko karate pojas košta, pa da se ne bi druga deca sekirala, bolje da svi dobiju samo medalju. Ranije su i medalje davali samo nekima, pa su druga deca na fotki delovala tužno, ona što nisu dobila. Al' sad su druga vremena…

Srećom, meni je ćale kupio pojas. Nagovorio je i mame mojih najbližih (u soliteru) drugara, da i one njima kupe, pa smo imali malu svečanost ispred klupice gde sede penzosi. Tri ponosna pojasana momka.

Al' nisam 'teo to da vam pričam sestre i braćo: nego o prirodi. Imam ja sad tu sestru Iris. Hteo sam je još za Novu Godinu, al' očito da je došlo do nekog nesporazuma. Mama i tata su se nešto domunđavali, zatvarali u sobu, valjda su pisali mejl Deda Mrazu. Međutim se senilac zeznuo i promašio datum, pa mi Iris doneo pre desetak dana u maju. Okej je, mala, ali ima sve. I ima to ime, baš prirodno, k'o cvet. Pita me komšija šljaker: kakvo ti je to ime Iris? A ja mu kažem: kako ti se zove žena, Ruža? Pa i to cvet, k'o moja seka - prirodno. Al' nisam 'teo to…

Nego moj drug Uki ima malu seka-beku, tek prohodala. Možeš da je vidiš, pokazujem mu ponosno i drugarski Iris što se blaženo i refleksno smeši u snu ukalupljena u kolicima. A on nekako okrene glavu na drugu stranu i kaže melanholično: imam ja to kod kuće. Baš je smešan Uki.

E, sad ide ono pravo…

Kad je mama bila k'o balon, svi smo se smejali, pevali bebi na pupak i probali da je nateramo da se mrda. Crtali smo po stomaku strelice, kuda treba da izađe, prozore da može da vidi. Al' ona nije nešto htela. A onda je jednog dana mama zvala svog najboljeg druga Inter Neta, da ga pita nešto važno. Čuo sam tatu da kaže: karlično? I još nešto da mrmlja. Iz svega sam skapirao da će beba biti dupe-glavac, da je obrnuta naopačke, kako ne treba. Da će morati nešto da se radi kako bi ipak upoznala drugog maminog najboljeg drugara, čika Fejs Buka. I mama se malo, malo više zabrinula kad je Inter Net rekao da se nigde više u svetu dupeglavac bebe ne rađaju prirodno. Osim u Srbiji. Da se svuda mame malo secnu po stomaku i da bebe onda nenamučene iskoče iz trbe, vesele i radoznalo nasmejane, a da se ni mame baš nešto ne sećaju ko ih je to seckao. Zato je tata pozvao svog drugara koji nema ime, ali se zove akušer. "I pitaj za epidural" - šaputala je mama tati koji se znojio sa telefonskom slušalicom na uhu.

"Aha", rekao je taj, "karlično je karlično. Neka ona samo izdrži do petka pa ćemo da se porađamo, taman sam taj dan dežuran."

"A carski rez, zakazati anesteziologa, epidural… nigde u svetu…?" - pokušavao je matori da se izbori sa terminima kojima ga je mama gađala uz pomoć čika Inter Neta.

"Pusti ti svet. Žena ti je drugorotka, plod nije prevelik, sjajno je otvorena, ima dana kad su svi porođaji karlični. Epidural je možda komforan, ali samo dok traje. A carski rez je operacija. Imaš valjda poverenja, u mene i … prirodu?!"

Tata je duboko uzdahnuo, a čini se, mama još dublje.

Ali nismo dočekali petak. U četvrtak su me probudili, tek je svanulo. Mama je brisala krevet, tata je paničio okolo tražeći zagubljeni mobilni svog druga. Seli smo u kola, poneli neke stvari i otišli tamo odakle bebe izlaze. Ostavili smo mamu da se igra sa nekim aparatom koji radi dum-dum, i tata me je odvezao kod babe. Posle se vratio da mami kaže još nešto, ali Iris je baš poželela da me što pre upozna pa su morali njih dvoje, mama i tata da se drže za ruke. Tata kaže da je mama bila jako hrabra, pogotovo što je drug-akušer morao hitno da otrči na neki carski rez. "Kad će se vratiti?" pitala je mama, "mislim da neću moći još dugo da se ne naprežem".

Pa i nemoj se ustezati dušo, rekla je teta anđeo koja se tu, kraj velikog kružnog neobičnog stola stvorila nekim čudom okružena sa nekoliko žena-patuljaka, gurni slobodno!

Mama se malo zbunila jer su joj, kad sam se ja rađao rekli da ne gura, da se ne pocepa. Smešno, nije ona k'o papir. Al' izgleda, događa se…

I mama je gurnula. Jednom il' dvaput. I Iris se rodila. Karlično. Posle samo tri-četvrt sata od prvih trudova. Prirodno. Sasvim. Dobila Ben Tena (desetku). Mama je bila previše umorna da se smeje, ali je bila začuđena. Da čika Inter Net greši. Da ceo svet greši. Da se izgleda može imati poverenja samo u čika Fejs Buka. I akušera. Pomalo. "Jesam rekao?", rekao je, kad se vratio sa hitnog carskog reza. Prirodno je najbolje, stvarno najbolje. Ko što kaže čika Siniša Mihajlović, novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije. On valjda zna. Al' nisam hteo to, sestre i braćo da vam kažem.

Nego da je Iris bila vesnik, prenosilac poruka između ljudi i bogova u staroj Grčkoj. I da je bila tako brza, da je niko nije mogao videti, samo su na nebu mogli pratiti šareni trag koji je ostajao za njom. Duga, boginja duge. Moja sestra će biti isto tako brza. I biće cvet, i dužica u mome oku. Sad jeste mala i smešna al' će da poraste. I kakav god bio svet tada, ja ću je voleti i čuvati. I vidite vi braćo i sestre kol'ko znači ime jednom nerođenom detetu. Kažem, biće Iris, i biće brza. Ima li ko da se brže rodio od nje?

Inače, ne pokušavajte ovo kod kuće. Ništa od ovoga. Ovo je samo priča, moja priča i moje sestre Iris. Jedan primer dobre prakse. A mnoge su majke i novorođena deca imale loša iskustva, bilo da su rođena na ovaj ili onaj način. Zvezde, sreća, iskustvo lekara, akušera, babica… Platili ne platili, priroda čini čuda, ali nije uvek milosrdna. Takva je kakva je. Od pamtiveka.