Priznajem, nije me bilo neko vreme. Opservirao sam, analizirao, sumirao i na kraju - meditirao. Jedino što sa sigurnošću znam, ni zericu nisam pametniji nego ranije.

O mudri & premudri, popeh se do pećine na vr' brda vrba mrda.

Šta ću i kako ću, pitao sam ga, onako novinarski?

Vidiš onog puža, reče.

Ne vidim, obnevideo od blejanja u računar, treba dete na'raniti.

Čuješ onaj potok, procedi kroz gustu belu bradu?

Ogluveo od "kupi mi", "daj mi", "donesi", oću-neću".

Otvori treće oko.

Kuku, nemam pare ni za soc. očale, a kamoli monokl pride.

Reci "OM"! I podiže dlanove u visinu ramena.

O M-ajko mila, očajan, obeznađen pustih da me bistri himalajski potoci nose sve dublje, ka dnu, t.j. podnožju.

Oni koji su se na Himalaje penjali, znaju da je silazak daleko opasniji deo puta. Smrznuto, klizavo, puno praznih konzervi, zaboravljenih cepina (pijuka), rasute gvožđurije, staklarije, praznih kiseonik boca, pa razapetih po travi šatorskih konopaca, krila i po koji kostur.

Obnevideo od očaja, nošen stokilaškom inercijom, sapleo se na ivici ambisa. Letim dole, ruke u vis, noge u džep, glava pod rep. Život promiče pred očima u trenutku, regresira ka početku:

30.oktobar, objavili mi prvu knjigu u životu, promocija na Sajmu knjiga u Beogradu;

29. oktobar, objavili mi CD, Blues legende Beograda, ja pevam jednu pesmu;

28. oktobar - II po redu internacionalni Dan šampanjca,

27. oktobar… E, tu krene neko filozofiranje:

Svinja je jedini sisar - tranformer u živom svetu.

Ukoliko ima sreće da izbegne božićno slavlje, 1. maj ili oktobarsko-novembarske svečanosti & rituale čvarkoslavlja, kidne iz domaćeg i domaćinskog okruženja, pravac u divljinu & šumu, očas posla se snađe i iz gudi-gudi faze prebaci se u boar-boar čekinjavu bundu raspomamljenog divljaka. Jasnije…

Naša Pepa prase, doživi neverovatnu transformaciju. Fantastična sposobnost prilagođavanja i snalaženja odražava se i na fizičkom planu. Lobanja se u svega nekoliko nedelja potpuno prilagodi životu u divljini. Menja se vilica i druge kosti, mišići se pretvaraju u one ubitačne, dobija vampir zube i naravno - suicidnu narav.

A šta je sposobnost prilagođavanja & snalaženja do jedna od definicija inteligencije. Drugim rečima, svinja je ipak drugi najinteligentniji sisar u prirodi. Jedini kompatibilan sa čovekom, toliko da mu i organe za transplantat daje, a  tim mu i bliži i sve se mislim kako je Darvin zaista pogrešio, pogotovo kad vidim neke poznate likove… Ma, da, nastali smo od svinje definitivno.

26. oktobar, shvata da su deca, čistog i neopterećenog uma daleko ispred nas (i svinja). Da su misaoni transformersi, nesavladive logične mašine, izvanterestrials. To nisam sdumao introspektivno i maštanjem. Ne, neee… In vivo, experimentalno, kad sam čuo kako sa vaspitačicom igraju igru "Šta bez čega ne može". Igra se jednostavno, tetica pominje neke uopštene pojmove, koje deca prepoznaju, većinom. I tetica pita: bez čega taj pojam ne može?

Male tupadžije nikada ne pogode. Uvek kažu nešto drugo od onoga što ja mislim da jeste ispravno, ili znam. Od sto puta, sto omaški. Pojma nemaju, ni iskustva naravno. Inače bi znali. Ko ja. Evo primera nekih Đoletovih (4,2 god.) gluposti (neiskustva):

Šta bez čega ne može?

Drvo bez korena

Jahta bez motora

Ronilac bez vazduha

Kapa bez glave

Đorđe bez mame

Ptica bez krila

Kuća bez krova

Auto bez točkova

Televizor bez struje

Sunce bez neba

Pozorište bez predstave

         evo, ja sam mislio ovako:

drvo bez vode (ma može, u pustinji ih ima, žive bez problema, lično video, al' zaboravio)

jahta bez devojaka u toplesu (dobro, malo sam se zaneo)

ronilac bez boca (jok, pa boce mogu da budu i prazne)

kapa bez (nisam mogao da se setim ničega)

Đorđe bez tate (pa, dooobro)

ptica bez gnezda (čist materijalizam)

kuća bez temelja (ima koliba bez temelja, pa i solitera u Srbiji, a bez krova - brzo propadne, i nije kuća)

auto bez benzina (ko da ne može da se gura)

televizor bez programa (imamo ih toliko a nijedan ne valja)

sunce bez neba (šta reći a ne zaplakati)

pozorište bez glumaca (alterativna pozorišta već decenijama nude predstave u kombinaciji zvuka i slike, boja, kompjuterizovane naracije. Izbegava se nepotrebno honorisanje živih glumaca)

        napomena*

u zagradama su moje analize za koje mi je trebalo barem desetak sekundi da - shvatim šta sam posmislio. Deca odgovore daju momentalno, maksimum sekund-dva razmišljanja! Besprekorno, nimalo-originalno već esencijalno, temeljno, rudimentirano do kraja. I extra  bezgrešno! Proverite.

Ah, da. Šta je bilo na kraju?

"tata bez sna" reče Đorđe svoje poslednje "Šta bez čega ne može"

Još jedna esencijalna istina koje se na žalost ne pridržavam.

Ali u tom trenu stade pad, probudih se.

Blagosloveno bilo dete, iz tvojih usta u Njegove uši.

Odoh da odremam, treba mi.