Od kad sam saznao da sam "bejbibumers" originale, da mi je supruga "Y", a 2-3 godišnji sin Đorđe "Z" generacija, sve se promenilo. Počeo sam da gubim vid, kosa otpada u pramenovima (srećom samo sede vlasi), ne čujem više visoke tonove pa halooglasno menjam Sonja Eriksona za glasnu i jasnu Nokijicu. A sve se to desilo pre nepunih šest (6) minuta. Tačnije - čitavu večnost.

Vrištao sam od smeha. Čitaj kako je napisano:

Generacijski jaz je starost jaz između ljudi koji pripadaju dva seta generacije. Na primjer, baka ili djed i unuka može doživjeti generacijski jaz zbog starosti jaz. To se zove generacijski jaz zbog razlika u procesu mišljenja, modu, pa čak i ponašanje.

Kada je riječ o novijim tehnologijama generacijski jaz može biti jasno naglašeno. Generacije Y, na primjer, su ljudi koji pripadaju dobnoj skupini od 28 i ispod. Većina njih rađa tijekom tehnologija bum, ne da je jako teško držati u korak s IT stalno mijenja scenarij i nove tehnologije.

Tipično bilo koje radno mjesto ili ureda imat će ljudi iz različitih generacija. Ponekad generacijski jaz donosi više prednosti, a ponekad ne. Na primjer generacije beba kolac svibanj neće poštovati vrlo mnogo za korištenje moderne gizmos i čak da je jako teško prilagoditi na rad moderne kulture.

                                    maznuto sa sajtawww.babyboomercaretaker.com (prvo sam se uplašio da je nazivbabyboomerundertaker.com. - srećom nije)

Evo šta se dogodi kad u nekom "mrežnom" prevodiocu direktno sunete tekst na jednom a 'oćete da izađe na drugom jeziku. Izgubi se i jezik, i svrha čitave rabote. Naravno, ukoliko cilj nije da se nasmejemo i na trenutak odagnamo crne i zle misli (meni dođu još grđe kad ovako nešto vidim, znam da je kraj blizu, svega)

Po prirodi lenj (& snalažljiv) maznuo sam deo domaćeg zadatka sa Nj. V. Interneta (nj.v. - njegovo veličanstvo). Neću da se pravdam jer zaista mislim da je srž suštine tu negde. Pogotovo kad je generacijsko pitanje u pitanju.

Uzvišeni čovek, upućuje Ji Đing, ume da prosije i tamo gde je više kukolja i moljaca nego čestica brašna. Potom, naravno, od dobijene smese uz dodatak začina napravi ukusne pljeskavice (kome treba brašno?)

DAKLE(m)!

Kad prosejem ovo gore, dobijem dole par svarivih tema:

1. Ljudi često koriste izraz "sukob među generacijama" iako je reč o "jazu među generacijama"

2. Ukoliko nove tehnologije određuju pripadnost određenoj generaciji, onda je iz primera "prevodioca" jasno zašto se ne razumemo međusobno (na gen. nivou)

(1) Pojam "jaz" ima veliki broj objašnjenja. Recimo: plaža kraj Budve (MN); pogrešno napisana reč jazz; skraćenica za jednog učesnika građanske parnice (P. Kocic - "jazo pred sudom"); Prepostavljam da se ovde, u izvornom obliku misli na razmak, procep, pukotinu, neko zjapljenje, a ne na čupavo mekano čudovište slično onima iz ulice Sezam, koje se ispreči između dece i roditelja kad treba da proradi štap "urazumitelj".

(2) Sve više se bavim mišlju da "jaz" jednostavno nije ništa od već pomenutog. Da je on ipak "prevodilac" u koga generacije trpaju zrela uputstva, zahteve, želje & potebe u NADI da će sa druge strane izaći zadovoljavajući i razumljivi rezultat. Naravno, doda se tu i puna merica OPTIMIST oplemenjivača, ali uzalud.

Rešio sam da obznanim formulu valjanu za stogodišnjaka:

ODRASTANJE  u VREMENU i PROSTORU = mogućnost upoznavanja maksimalno 5 GENERACIJA* = korišćenje 4 "jaza"

(* ukoliko se prati formula da je jedna generacija skup osoba rođenih u otprilike dve decenije jednog istorijskog perioda)

Obzirom da se "generacije" sve više skupljaju,  da će se prema predviđanjima uskoro menjati na nekih 5 - 6 godina, da li to znači da će stogodišnjak budućnosti imati priliku da u komunikaciji koristi dvadesetak "jazova" (prevodilaca)?

KOLIKO ĆE TO NERAZUMEVANJE BITI!

Kad pogledam unazad, oduvek sam znao da ću biti ili Predsednik ili ništa. Šopenhauer kaže: ko želi sve, ne postigne ništa. Ja nisam postao Predsednik. Ali sam postao tata. Nije da to nije NIŠTA.  Mlad tata u 50oj. To pogotovo. Ja bejbibumers, a Đole "Z". Pa možda i korak dalje. A jazovi zjape. Ko "Ajkula VI" ("Ralje VI") u 3D. Tehnologiji. Pa vi vidite. I bez specijalnih naočara. A treba i da čujete. Kad sa dve godine kaže: "tata, to je 100% tako".

Ja se uplašim. 100%!

Život je velika igra brojeva. Roditeljstvo je matematika. I pampersi imaju cenu...

Kažu da su prve tri godine najvažnije, da im tada treba ponajviše dati. Tad upijaju k'o sunđeri, a grade se kao stalaktiti. Od svake kapi po trunkica.

A šta im zaista treba, shvatiš tek onog dana kad odu svojim putem. Bez pozdrava, rušeći nemarno sve te alatke, prevodioce, jazove iza sebe.

Uzvišeni čovek, kaže Ji Đing, zna da se počeše gde ga svrbi. Na mestu ujeda. Eh, kako bi bilo lako da su - buve.