Zzzzzzzzdddddddddddrrrrrrrrrrrrrraaaaaaaaaaaaaavvvvvvvvvvvvvvvvoooooooooo........

Mnogo brzo pišem za vas? Evo usporiću.

U stvari, bilo bi bolje da vam ispričam, ali klinac mi preneo onaj vrtićki virus, što njih obori sa temperaturom i slinavim nosem čim jesen krene, a na nas, na naše, sirote, izmoždene, podobro načete, brigama razgažene "matoračke" organizme - ispoljava se na najraznovrsnopogubnije načine. Eto, kod mene, recimo: ne mogu da govorim. Mogu. U glavi, mislima, telepatski, al iz glasnih žica izlazi samo raštimovano škripanje abnenormalnog Paje patka. I zato moram da pišem. I to sporo, da razumete i bez preteranog udubljavanja. I ovako smo svi mi roditelji, do guše u tome. Roditeljstvu.

Otrov se čuva u malim dozama

Ko kaže da deca nisu opasna?

Lepo upozoravaju apotekari da se otrov čuva u malim dozama

Užasno me nervira što pojedini "matorci" dovoze svoje klince i klinceze autom, direkt do vrata vrtića, koja se by the way nalaze na sred šetališta gde je naravno zabranjeno doći kolima. Da stvar bude još gora, prazan parking je samo 10!!! metara udaljen.

Moj drugar je nekad bio predani basketaš. Od onih finih što se nikad ne svađaju, za svakog imaju reč podrške i razumevanja. Ni faul da napravi.

Srećem ga povremeno u vrtiću kad dovede sina.

A onda, na užas, jednom vidim kako ga po sunčanom danu "pakuje" u poveliki auto-karavan tik na vrtićkim vratima. Pa pravac preko travnjaka, i.... I PREKO KOŠARKAŠKOG TERENA, KROZ ŽIVICU, ŽIVU OGRADU!!

Taj moj drug, BIVŠI basketaš, a sad roditelj, šta mu se dogodilo?

Pa ništa, dobio je dete, a deca su opasna po neke.

Mauntingbajkizam

Oni koji voze debeloguma (i druga) izmeđunožna okolotočkovna koturala sa brzinama dobro znaju pojam "zamka uzbrdice". Za razliku od automobilskog menjača, ovaj biciklistički zahteva daleko veću upotrebu mozga zvanu - proaktivnost. Da pojasnim...

Nailazite na oštar nagib, opaku uzbrdicu. U zaletu ste i jurite kao vetar. Prve tri trećine prosto preletite, onda malo usporite, pa još malo i kad shvatite da treba prebaciti menjač u stepen prenosa u kome pedale okrećete kao kroz sir, osim glasnog "kkrrrkkkkk" i očajničkog mlataranja pedalama ništa se ne događa. Stajete, gunđajući na Shimano ili neku drugu firmu, silazite sa sedišta i gurate praćeni podsmešljivim pogledima prolaznika svoju "biciklu" tih nekoliko metara do kraja uzbrdice.

Da bi ovo izbegli, još u naletu, par trenutaka ranije, dok zupčanici hoće da uhvate, morate ubaciti u odgovarajući prenos. Morate razmisliti o "narednom potezu", kao u šahu.

Ili RODITELJSTVU!?

Tačno tako, ukoliko sad ne uradite što treba, guraćete i sebe i svoje mališane mnogim rogobatnim uzbrdicama. (Iza kojih često stoje mnoge neprijatne nizbrdice)

Ima nas koji ne razlikujemo "Č (tš)" od "Ć (tj)"

Jel sluša mali?

Xa, eto ga, čuje, čuje - kaže, kao da je to suština detinjeg postojanja, osnovni postulat bivstvovanja, njegovo čulno - ja. Da li to znači da gluva deca ne postoje?

Ili da se čula kod deteta poistovećuju sa rečju ČUTI?

ĆUTI bre!!! zaurla on na njega

Tek tu razaznam užas neraznazavanja Č i Ć.

"F" Osvrt

Fejsbuk je neka vrsta kvantitativnog mamca za kvalitativno sito. Nesigurne osobe sa viškom slobodnog vremena, manjkom ljubavi, brdom problema i šlagom i kandiranom trešnjom neodlučnosti, umesto pojedinačnog psihoterapeuta (po zapadnom receptu) biraju kolektivnu svest jeftine socijalne mreže. Nažalost, koliko para toliko i muzike, bezrezervna podrška "frendova", umesto kritičkog mišljenja donosi samo instant prebrodibrigu.

Obzirom da živimo u svetu u kome se slični "ventili" i buše kako bi se sprečilo masovno pucanje, obraćam se roditeljima:

Koliko dugo vaš mališan gleda svoj omiljeni DVD dok ste na Fej(k)sbuku? A bilo bi sjajno da nešto radite, kreirate ili makar ćućorite zajedno?

Koliko dugo uživa u omiljenim grickalicama, lilihipu, pici i gaziranom piću? (Dok vi razmenjujete pozdrave i virtuelne igračke sa friendovima?)

Koliko dugo sedi na hladnom podu bez jedne čarape... dok Facebook...

Neizmi test

Moje dete ne želi da spava sa roditeljima.

Moje dete ne želi da ide u vrtić.

Moje dete ne želi da ga vodim u duge šetnje i pričam sa njim.

Moje dete ne ume da jede samo.

Moje dete ne plače bez razloga.

razmislite: u kom trenutku njegovog odrastanja su ova crvena slova počela da blede ili da se pojavljuju. Setite se, važno je...

Ko rukom odneseno

Postoji jedna od onih faza kad dete treba da pređe sa noše na korišćenje wc šolje. Ume to da bude traumatično, uz puno stezanja, suza, pocupkivanja, a rezultati dugoročni ukoliko se problem ne prebrodi na bezbolan način.

Daću vam savet: kad primetite ovaj problem zamenite klaustrofobičnu atmosferu dobro poznatog toaleta, šolje, daske, reduktora novim vidicima. Odvedite sebe i dete na more, planinu, opustite se. Mi smo otišli na Ohrid i sve je - k'o vodom odnešeno.