Pošto je tema za oktobar inkluzija, mislila sam da je dobro da vam ispričam događaj od pre neki dan. Verujem da se uklapa u temu, a i mene je podsetio na taj period neuklapanja i odbačenosti u prvim školskim godinama...

Pre neki dan se moj mali komšija iz škole vratio uplakan. Prošlo je nekoliko sati pre nego što je mama iz njega izvukla kako su ga deca u školi vređala i smejala mu se. Inače, on ne vidi najbolje i od skora nosi naočare sa debelim staklima. Brzo se navikao na naočare, ne smetaju mu u igri, ali mu smeta što ga deca zadirkuju, smišljaju pogrdna imena i vređaju ga. Počeo je da se povlači u sebe i da izmišlja kako ga boli stomak ili glava da ne bi išao u školu. Tog dana kad je došao uplakan, rekao je da neće više da ide u školu jer ga tamo svi mrze. Kad sam svratila do njih on je bio ljut, a mama pola ljuta, pola zabrinuta. Nije želeo da mi mama priča o tome šta se desilo i kako su ga vređali, bilo ga je sramota. Onda sam mu ja govorila o tome kako sam kao mala stalno treptala, imala sam tik, koji i danas i dalje imam, ali mi je tada u školi bilo jako teško. Deca su me ismevala, čak su i pojedini nastavnici smatrali da će mi „pedagoška kritika" pomoći, pa su me zvali semafor. Njemu je bilo malo smešno, a malo mu je bilo žao mene... Pitao me je kako se sve to završilo. Rekla sam mu da mi je tada bilo jako važno da pričam sa roditeljima o tome kako se osećam, da su mi oni stalno govorili kako sam lepa, pametna i posebna i da ću steći prave prijatelje koji će sve to videti i koji će me voleti baš takvu kakva sam i da će mi biti pravi drugari. To sam sve izmislila (bilo bi mi mnogo lakše da su moji roditelji imali dovoljno znanja i veštine da mi pomognu da prodjem kroz taj period, ali izgurala sam i ovako J), ali tamo je bila njegova mama koja je sve to slušala i mislila sam da mala laž neće nikoga povrediti, a može da joj da ideju kako da, barem malo, pomogne svom sinu... Donela sam i tu moju famoznu fasciklu sa pesmama za svaku priliku, izvukla Žirafu i malog slona i poklonila mu je... Deci nikada nije previše podrške i ohrabrenja... Od roditelja, od vaspitača i nastavnika, od svih onih koji ih okružuju... Evo i od mene, jedna pesma za svu decu, jer sva su deca drugačija i sva imaju posebnu potrebu da budu voljena i prihvaćena...

 

 

 

Žirafa i mali slon

 

Rugali se malom slonu:

Surla mu je mnogo duga,

debeo je, nikad neće

tako ružan naći druga.

 

Mali slon se rastužio

kao dete svako,

kad mu ružne stvari kažu

i povrede ga lako.

 

Tad žirafa jedna mala

prišla pa mu kaže:

Drugovi se pravi tako

po izgledu i ne traže.

 

Drug je onaj ko te uvek

voli i ne mari

ni za izgled, ni za druge,

manje važne stvari.

 

Sad žirafa i slon mali

pravi su drugari,

i jedno kod drugog cene

one važne stvari:

 

Iskrenost, poštenje,

odanost, dobrotu,

sve ono što stvara

istinsku lepotu.