Ovih dana su me pritisli neki zdravstveni problem.  Baš u nezgodno vreme, imam obaveza koje i bez problema jedva stižem da odradim... E, onda se nerviram, gde mi je to sad trebalo, nemam ja vremena da se razbolim, ko će da radi umesto mene sve što treba... Pa onda počne i ozbiljno da boli, nije šala, pođe i neka suza, što od bola, što od ljutnje i odjednom sam skroz bespomoćna i kenjkava... Tada naiđe samosažaljenje i to potraje malo, a onda se setim sta sam govorila deci kada su bolesni, kako sam ih tešila... Čak sam i utešnu pesmu napisala! Potražim malo po starim fasciklaima i pronadjem je... I pročitam... I bude mi lakše...

 

Pesma za ozdravljenje


Svakom se desi da se razboli,
kao da te bolest poseče mačem,
pa te glava, stomak ili grlo boli
i celi dan samo ti se plače.

Tada sebi moraš najviše pomoći:
svu snagu da skupiš, da stekneš strpljenje,
u glavi jednu misao da čuvaš:
Uskoro će stići ozdravljenje.

Nekad mora da se trpi malo,
dok telo sa bolešću svoju bitku bije.
Uz hrabrost i optimizam
ništa na svetu nerešivo nije.

Svaka teškoća bude i prođe,
a lepote ima u trenutku svakom,
čak i bolest, nezvana kad dođe,
uz takvu misao preboli se lako.

Sve što se dešava svoj razlog ima,
a ti samo imaj poverenje,
smireno i strpljivo sačekaj,
evo ga, već stiže ozdravljenje.