river_in_spring

 

Lepota je suština života i svima nam je na početku data, ali je zadrže u srcima samo oni koji čuvaju smisao, poštenje, dobrotu i mir... I samo oni koji je imaju u svojim srcima mogu da je prepoznaju i pronađu svuda oko sebe.

 

Kada sam bila mala, čudila sam se kada bi odrasli oko mene govorili za neku osobu da je lepa, a ta osoba, po meni, nije bila dobra. Neke mamine koleginice su bile doterane, namirisane, trudile se da budu fine prema meni, ali su mi bile odbojne i izveštačene. Tada nisam umela da objasnim svoje osećaje, ali mnogo su mi bile lepše neke jednostavne žene u selu kod naše bake, koje su mirisale na sveže pomuženo mleko i čije su od rada ogrubele ruke imale neobičnu mekoću. Deca imaju tu sposobnost da prepoznaju istinsku lepotu u ljudima, da pogledaju iza bora i životnih ožiljaka na licu, iza odeće i frizure, da srcem gledaju u tuđe srce i vide šta se tamo krije. Lepota je punoća, dobrota, mir, razumevanje, poštenje... Lepota je harmonija i smisao... Lepota može biti radosna i iskričava, a može biti spokojna, čak tužna... Lepota je ljubav. Lepota je razumevanje. Lepota je mir i prihvatanje. Lepota je suština života i svima nam je na početku data, ali je zadrže u srcima samo oni koji čuvaju smisao, poštenje, dobrotu i mir... I samo oni koji je imaju u svojim srcima mogu da je prepoznaju i pronađu svuda oko sebe. A oni koji su je u sebi izgubili, nigde više u svetu ne mogu da je pronađu...

 

Reka života

 (mojim sinovima)

 

Dugo vam nisam napisala pesmu,

znate i sami, svakodnevica melje,

obaveze, žurba, svi oni planovi i želje

što jedva mogu u celi dan stati...

A na kraju dana umor i praznina

i umrtvljenost što osećaj ravnodušnosti prati...

Al, ne dajte da vas zavaraju brige

i ta užurbanost što k'o korov raste svuda...

Duboko u meni podzemna reka

bez prestanka teče, radosno vrluda,

reka ljubavi, svetlosti, života,

prelepa i snažna.

A žuborna pesma njena za mene je važna,

jer utehu nosi na kraju teškog dana.

Kada sve se smiri i ostanem sama,

ponekad siđem do reke i duboko dišem.

Tu, kraj reke, najlepše pesme pišem,

tu nestaje umor, prestaje praznina,

tu počinje jedna čudesna punoća

u kojoj je smisao, radost i lepota.

Moja ljubav za vas teče tom rekom života,

jaka i moćna sve prepreke ruši,

deli se na dve vodene grane,

a u svaku od njih sve najlepše moje

kao poklon neobičan stane.

Sve reči tople, ohrabrujuće, nežne

ko blistave kapi u vaša srca hrle,

nose beskrajnu, bezuslovnu ljubav,

štite vas od svega i snažno vas grle...

Zato, ne gledajte moje umorno lice

i ne slušajte moje obične reči,

osluškujte taj žubor, šapat iz dubine

lekovite vode što svaku muku leči...

Beskrajno more cilj je kuda teče,

srca su vaša dve obale meke,

graničnici svetli, visoki i lepi,

dve sigurne obale te čarobne reke...