zlatni_borProšli mesec mi je bio jako naporan i presrećna sam da se završio. Trideset dugih dana ispunjenih problemima, brigom, strepnjom i strahovima, sa tek ponekim trenucima lepote i radosti, bez kojih ne bi moglo da se živi. Suprug je imao saobraćajni udes, zdravstveni problemi su napali sa svih strana, udruženi sa raznoraznim tekućim problemima koji su se intenzivirali...

Za prošli mesec nisam ni pisala tekst... Tema je bila SNAGA, a ja sam svu svoju snagu skupljala za najprostije funkcionisanje... U glavi mi je stalno bila misao da nas život nikada ne postavlja u situacije koje prevazilaze našu snagu... To me je držalo i, naravno, podrška prijatelja, tople, verom i nadom ispunjene poruke koje sam dobijala...

 

Polako su se stvari smirivale, Draganu je svaki dan bilo po malo bolje, ja sam se lagano opuštala i tako je jun prošao... Uz sve teško što se dešavalo, mi smo se, kao porodica, podsetili onih najvažnijih stvari koje inače zaboravljamo, ili ih uzimamo „zdravo za gotovo“...

Stigao je jul i nova tema – ODMOR! Prava tema za mene. Sada, posle napornog perioda  vreme je za odmor. Čitav naš život se i odvija u tim ritmičnim smenama, čitav kosmos pulsira ritmom koji prožima svaku stvar na svetu... Plima i oseka,  leto i zima, dan i noć...

Zaslužen odmor na kraju napornog dana, a onda sve iz početka... Ima u tome neke uzvišene lepote. I sada, kada je jun već prošao i kada su teški dani iza nas, mogu da prepoznam lepotu i u teškim trenucima... Život je, sa svim svojim tajnama, lep iako ga ne razumemo uvek. I kada bismo želeli da je drugačiji, verujem da je baš takav kakav je za nas koristan i da nam svaki dan pruža priliku da rastemo i sazrevamo... A na kraju dana, stiže utešna i mekana noć, da nam donese miran san... Nema svako taj luksuz da prespava mirnu noć u  toplom krevetu... Puno je ljudi bez krova nad glavom, u bolnicama, zatvorima, u ratom i drugim nesrećama opustošenim predelima... Da makar budemo svesni koliko smo bogati što svako veče ležemo u svoj mekani krevet i da poželimo svakome na svetu da barem to ima u životu...

Pesma za laku noć

 U sumrak, kad se sve smiri

i tama isprati dan,

kad veče u tvoju sobu proviri

tražeći zgodno mesto za san,

pomisli samo, kako se tada

u nekoj šumi, il’ negde u travi,

u isto vreme kada i ti,

za počinak spremaju bube i mravi.

Uvlače se u malene postelje od lišća

i sklapaju svoje savršene oči,

a noć na njih tamnom rukom

san lagan i topao toči.

Pčele u košnici tiho dišu,

u snove tonu i ribe u moru,

zvezde se na nebu pospano njišu

i priroda, nalik nevidljivom horu,

tiho uspavanku peva u ritmu tvoga srca.

A daleko, na istoku, već novo jutro zeva

i proteže se na zracima sunca.