O igračkama...

Štampa
PDF

O igračkama…

 

Deca se u toku svog detinjstva, prolazeći kroz faze odrastanja igraju različitim igračkama na različite načine i svaka od tih igračaka ima značajan uticaj na njihov rast i razvoj. I svaku fazu u razvoju deteta karakteriše određen oblik igre što podrazumeva i odabir određenih, za uzrast adekvatnih igračaka. Za dete je igračka veoma značajna, ona je pomoćno sredstvo u igri koja mu pomaže u obavljanju ozbiljnog posla, jer je za dete igra veoma ozbiljna stvar, jednako ozbiljna kao što je odraslima obavljanje nekog važnog posla. Igrajući se igračkama, deca ih upoznaju, analiziraju, stiču značajna iskustva i nove veštine a sticanjem novih veština oni jačaju samopouzdanje. Jedan od važnih zadataka nas odraslih je da pomognemo detetu da razvije i ojača samopouzdanje i zbog toga je veoma važno da igračka koju mu nudimo bude prava igračka za njega.

Način na koji se dete igra pokazuje potrebu da se suoči, proživi i prevaziđe strahove, ispolji osećanja i pripremi se za stresne situacije. Bez obzira da li odraslim osobama strah koji dete oseća deluje kao racionalan ili iracionalan, prenaglašen ili besmislen, za dete je on uvek stvaran i moramo ga shvatiti ozbiljno. Uz pomoć igračke dete se priprema za određene situacije koje ga očekuju i uz pomoć igračke ono reprodukuje doživljeno a način na koji se dete igra je pokazatelj njegovog emocionalnog i psihičkog stanja.

 imagessprava

Deca se od rođenja igraju i kroz igru istražuju. Beba se, još u kolevci igra svojim ručicama. Važno je ne prekidati bebu u ovoj igri jer je koncentracija koju vidimo dok beba otkriva svoje ručice važna za kasnije situacije sa kojima se sreće kroz život i učenje. Ne treba dete u ovom uzrastu a ni kasnije zatrpavati igračkama, to nije potreba deteta, treba mu obezbediti toplo, prijatno i stimulativno okruženje a to svakako nije soba pretrpana igračkama.

Da bi za neku igračku rekli da je dobra ona mora da zadovolji nekoliko zahteva: pedagoške, zdravstveno-higijenske i estetske. Igračka treba da odgovara uzrastu deteta ili da je tek neki korak ispred njegovih razvojnih mogućnosti. Igračka mora da bude urađena tako da kod deteta probudi radoznalost, imaginaciju, stvaralaštvo i da ga podstakne na igru koja treba da bude aktivna. Takvom igračkom se dete dugo igra, rado joj se iznova vraća i upotrebljava je na više različitih načina. Podrazumeva se da igračka mora da bude bezbedna, neškodljiva i lepa, skladnih i svedenih oblika i boja jer kroz nju dete upoznaje estetski kriterijum i razvija osećaj za lepo.

Važno je i od kakvog materijala je napravljena igračka koju nudimo detetu. Prijatna, topla, platnena ili drvena igračka, izrađena od prirodnih materijala opušta dete dok neadekvatna igračka, ružna, napravljena od veštačkog materijala koja nije prijatna za dodir frustrira I potpomaže agresivno ponašanje. Drvene igračke imaju apsolutnu prednost u odnosu na plastične. One su toplije, prijatnije za dodir, lepše. Neke plastične igračke se lako lome, mogu da povrede dete, ne recikliraju se već se odlažu na otpad i ispuštaju razne hemikalije u atmosferu koje predstavljaju opasnost dugo nakon što dete prestane da se njima igra.

Često se dešava da odrasli kupuju detetu igračku koja ne prati njegovu razvojnu fazu, kupuju igračku za sebe. Igračke mogu biti privlačne za odrasle a da nemaju nikakvu suštinsku vezu sa detetovim potrebama. Takva igračka detetu nije interesantna, ona može nakratko da mu privuče pažnju ali brzo za nju izgubi interesovanje, takva igračka ga ne podstiče na dužu i kreativniju upotrebu, dete je baca, lomi ili jednostavno ostavi po strani. To dovodi do toga da možemo da vidimo da se dete igra ambalažom igračke koju je dobilo a ne igračkom.

Ako je za stariji uzrast, što je česta pojava dete može biti obeshrabreno svojom nesposobnošću da je upotrebi na pravi način i verovatno će biti frustrirano ili izgubiti strpljenje posle par bezuspešnih pokušaja igranja takvom igračkom.

Dete pretrpano igračkama, ne mora da bude srećno dete. Ono u gomili privlačnog šareniša ponekad ne može da se fokusira i da se odluči ni za jednu igračku. Dešava se da uzme jednu pa mu se učini da je druga interesantnija, pa mu pažnju privuče treća… Ovo nije dobro zato što dete ne može da se spoji i da se poveže ni sa jednom igračkom. Neka deca nemaju mnogo kupljenih igračaka, ili ih nemaju uopšte ali oni igračke pronalaze u svom okruženju prave ih sami ili uz pomoć odraslih i uz pomoć tzakvih igračaka razvijaju kreativnu i sadržajnu igru.

Neke igračke blokiraju maštu jer su završene i dete nema šta da im doda. Avioni koji lete, lutke koje pričaju ili automobili na daljinski mogu da budu veoma zanimljivi ali ne podstiču na aktivnost, maštu i kreativnost. Ovakve igračke ograničavaju i nameću pasivan način igre, one ne podstiču dete da se razvije kao kreator. Osim toga kada se baterija istroši ili se neki deo polomi igračka postaje disfunkcionalna i dete sa njom prestaje da se igra.

doll

Dobra lutka je jednostavna, platnena lutka koja ima tek tačkicom naglašene oči i usta i koja daje detetu mogućnost izbora. Dobra igračka mora da ponudi detetu mogućnost izbora. Dete ovakav lik može da zamišlja kao srećan ili tužan, ljut ili povređen, začuđen, povređen, uplašen, pospan… i da je u različitim igrovnim situacijama upotrebljava na različit način.

 

Maštu ne treba blokirati već podsticati i to je moguće uz nestruktuiran material. Važno je da naučimo decu da bilo koji materijal koji se nalazi u njihovom okruženju mogu da upotrebe za igru i zadovoljenje svojih potreba. Učimo decu da budu kreativna, kreativnost se uči, i da se zabave praveći sopstvene igračke. Dete kroz kreativni izraz stvara nova mala umetnička dela od velike vrednosti. Jedan od najvažnijih zadataka nas vaspitača je da pomognemo deci da se ostvare kao stvaraoci. Svaki materijal treba da postane predmet koji dečja mašta može da učini živim i dragocenim. Nestruktuiran materijal, drvo, školjka, kamen, razni plodovi, tkanine, kartonske kutije…su materijali od kojih dete može da napravi izuzetne igračke. Obična platnena maramica može da postane igračka, vezivanjem dva čvora od maramice nastaje meda ili ptica. Važno je da naučimo dete da svaki materijal može da postane igračka. Pet igračaka koje su proglašene najboljim igračkama svih vremena po istraživanju koje je rađeno su: Štap, kutija, konopac, rolna papira i zemlja-blato. U nekim vrtićima (Valdorf ) se prave isključivo igračke od prirodnih, ekoloških materijala: drveta, vune, svile i pamuka. Ovakve igračke su lepe, zdrave, prijatne za dodir i pomažu detetu da razvije čulo dodira u kontaktu sa različitim prirodnim materijalima. Ovo su materijali koji nežno stimulišu i oblikuju dečija čula i stvaraju odnos deteta sa prirodom. Posebnu vrednost imaju igračke koje su ručno rađene. Na taj način se detetu budi duh stvaralaštva i poštovanje prema tim vrednim stvarima pa će ono o njima brinuti sa više pažnje i ljubavi.

 

                                                                                                                                                                                                 Dragana Milić, Tim "Obrazovanje plus"

Najnovije na sajtu

Tekstovi
04 avgust 2017, 12.41
Aktuelno
13 jun 2017, 21.31
Tekstovi
08 jun 2017, 05.59
Preporučujemo
19 januar 2017, 17.34
Roditelji
01 septembar 2016, 16.47
Tekstovi
22 april 2016, 06.28
Tekstovi
14 jun 2015, 08.48
Tekstovi
04 februar 2015, 18.32
Tekstovi
26 januar 2015, 16.00