girl_with_violineKreativnost ne bi trebalo da u školama bude na marginama nastavnog procesa, već da postane jedan od najvažnijih zadataka škole u obrazovanju celovitih ličnosti. Stvaranje atmosfere u kojoj se deca osećaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno prihvaćena, uprkos svakoj različitosti koju možda osećaju u odnosu na druge, je od najviše važnosti za integralni razvoj deteta. U nastavku je deo teksta Verice Sekulić - Prikaz tehnike kreativnog učenja. Ceo tekst moožete pročitati OVDE

KARAKTERISTIKE DEČJE KREATIVNOSTI

Postoji razlika između kreativnosti odraslih i dece. Kada govorimo o kreativnosti odraslih obično mislimo na neku vrstu ekspertnosti koja uključuje tehničku veštinu, umetničku  sposobnost, talenat ili poznavanje potrebnih informacija koje mogu značajno da doprinesu onome što stvaraju; odrasli imaju radne navike, razvijenu koncentraciju i istrajnost, sposobnost stvaranja novih mogućnosti i otvorenost za nove ideje. Deca očigledno imaju manje iskustva nego odrasli i zato su manje stručna, a njihove radne navike nisu razvijene. Ali ona imaju jedinstvene načine razmišljanja i pristupa koji su potpuno sveži i neopterećeni već naučenim. Fokus u radu s decom je na samom procesu stvaranja, a ne na produktima, kojih može biti, ali nisu obavezni.

Kad je kreativnost u pitanju, kod dece su posebno važne tri karakteristike mišljenja:

1. Osetljivost na unutrašnje i spoljašnje podsticaje

2. Izostanak inhibicije

3. Mogućnost potpune obuzetosti nekom aktivnošću

 

ZNAČAJ KREATIVNOSTI U SAVREMENOJ ŠKOLI

Danas se vodi velika bitka između dva pristupa školi i obrazovanju, iza kojih se nalaze dve filozofije života: jedna posmatra čoveka kao upotrebnu vrednost u opštem procesu proizvodnje koji ima za krajnji cilj gomilanje materijalnih bogatstava i posmatra obrazovanje kao osposobljavanje čoveka da bude koristan na tržištu rada, u službi ekonomskih potreba sredine u kojoj živi; druga posmatra čoveka kao jedinstveno i celovito biće koje ima sposobnost da se tokom čitavog ţivota razvija, menja i stvara. Prva struja je visoko kompetitivna, usavršava testove, postavlja vremenska i prostorna ograničenja, a mogućnosti obrazovanja uslovljava novcem i sužava standardima koji su spolja postavljeni i nisu povezani sa konkretnom decom i njihovim potrebama.

Druga struja ima sasvim drugačiju postavku, ona veruje u bazične potencijale ljudskog bića, i pokušava da ih sačuva stvaranjem pozitivnog okručenja. U kontekstu ove druge struje obrazovanja pojmovi kreativnost i stvaralaštvo dobijaju posebnu vrednost jer se sve više smatra da je ključni zadatak savremene škole da izgradi stvaralačku ličnost učenika. Pozitivno okručenje u školi je osnovni preduslov za bilo kakav rad na polju podsticanja i oslobađanja dečje kreativnosti. Oslobađanje dečje kreativnosti leži uglavnom na dva psihološka uslova: psihološkoj sigurnosti i psihološkoj slobodi. Psihološka sigurnost je spoljni uslov koji deci pruža bezbednost i empatiju, dok je psihološka sloboda unutrašnji uslov koji proizlazi iz deteta koje je slobodno da se samoizražava i slobodno igra.

Kreativnost ne bi trebalo da u školama bude na marginama nastavnog procesa, već da postane jedan od najvažnijih zadataka škole u obrazovanju celovitih ličnosti. Stvaranje atmosfere u kojoj se deca osećaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno prihvaćena, uprkos svakoj različitosti koju možda osećaju u odnosu na druge, je od najviše važnosti za integralni razvoj deteta. U takvoj atmosferi, svako dete će razviti onaj potencijal koji mu je rođenjem dat i svako će, uprkos različitosti, biti sposoban da pruži svoj doprinos zajednici u kojoj se nalazi.