U prostorijama vlada prijatna atmosfera, nameštaj je od drveta, igračke od prirodnih materijala: vune, svile i drveta.

Dete često ima prvo iskustvo Valdorf škole još kao beba – u susretima jednom ili dva puta nedeljno koji se u posebnom prostoru organizuju u okviru školice „Roditelji i bebe”. U toku ovih sastanaka roditelji obično razgovaraju sa vaspitačima o različitim temama kao što su razvojne faze, ishrana, temperamenti itd.

U tim druženjima takođe se prave igračke od prirodnih materijala ili „rekviziti” za proslave praznika: novogodišnji ukrasi, lampe, božićni anđeli ili zvezde, boje se jaja za Uskrs itd.

Deca od dve i po do tri godine par puta nedeljno pohađaju igraonice, a od treće godine polaze u obdanište. U obdaništu ostaju do polaska u školu (šest godina) i tu nema nikakvog akademskog rada. U tom periodu deci je važno omogućiti da razvijaju koordinaciju, ritam, ravnotežu, motoričke veštine, osećaj za red, dobre navike. To se radi kroz program koji omogućava dosta fizičke aktivnosti, igara u kojima se radi na pokretu, umetničkog doživljaja kroz rad sa bojom, muzikom, poezijom. Svaki dan ima određeni ritam na koji se deca brzo naviknu. Ritam je važan element valdorfskog obrazovanja. U Valdorf školama se slave sezonski i tradicionalni praznici, a deca raznim aktivnostima prate prirodni ciklus promene godišnjih doba.

Osnovna škola počinje od šeste godine i učitelj sa kojim dete krene u prvi razred vodi taj razred osam godina. Nastava u Valdorf školama se odvija u blokovima. Jedan predmet se intenzivno proučava tokom 3-4 nedelje u jutarnjim časovima. Jutarnji čas traje oko dva sata i učitelj u toku tog perioda koristi različite metode da deci pruži priliku da gradivo koje se pred njih iznosi dožive kroz pokret, boju, muziku, u grupnom i individualnom radu itd. Posle pauze, posle jutarnjeg časa, smenjuju se kraći periodi u kojima se održavaju časovi ručnog rada, stranih jezika, gimnastike, euritmije, muzike, drame.

U Valdorf školama se ne koriste udžbenici. Učitelji deci iznose gradivo kroz govor, kroz priču, a učenici zatim u svoje sveske unose sadržaje nastavnih jedinica. To se radi uz puno boja i ilustracija.

Učenje čitanja i pisanja počinje u prvom razredu. Da bi dete sledilo potez prave i krive linije (od kojih su sastavljena sva slova) u dvodimenzionalnoj ravni, na papiru ispred sebe, ono mora da ima doživljaj ovih poteza u trodimenzionalnoj ravni kroz svoj fizički pokret. Stoga se u nižim razredima osnovne škole velika pažnja poklanja radu na pokretu, a zatim radu na crtanju formi. Pre nego što dete počne da radi sa slovima, ono je već imalo iskustvo crtanja formi, koje se sastoje od pravih ili krivih linija, krugova, spirala, geometrijskih oblika itd. Rad sa formom se deci predstavlja na imaginativan način kroz priče koje bude dečju maštu. (Princ koji, da bi izlečio bolesnog oca, ide u potragu za izvorom života i prolazi kroz razne avanture: ide preko uzanog mosta (prava linija), oko dubokog jezera (krug), preko planina (cik-cak linija), u centar šume i nazad (spirala) itd.

Slova se deci takođe predstavljaju kroz priču, gde se oblik slova dobija iz slika pojmova čiji naziv počinje tim slovom. Tako se slovo L, na primer, izvodi iz crteža lampe.

Valdorf pedagogija se zasniva na holističkom pristupu. Ne obraćajući se samo intelektu deteta, ona neguje emotivni život deteta, razvija radne i stvaralačke navike i osnažuje volju i razvoj interesovanja.

Odgajanje je u Valdorf pedagogiji shvaćeno kao zajednički rad učitelja i roditelja. Valdorf pedagogija je nezamisliva ako roditelji ne znaju i ne dožive na koji način njihova djeca uče i rade i ako i kod kuće ne potpomognu taj rad odgovarajućim ugođajem. Njen začetnik Rudolf  Štajner  kaže da je u klici biljke začetak budućeg života. "Dečji vrtić i roditeljski dom su vrt, deca u njemu cveće, a mi roditelji i odgajatelji, vrtlari koji njeguju i čuvaju biljke. Za to su potrebni strpljenje, blagost, ljubav. Čovek je jedino onde slobodan gde radi iz ljubavi, što je osnovni smisao Valdorf pedagogije."