Izraz holističko obrazovanje se polako ali sigurno odomaćuje u našem jeziku. Cilj nam je da u ovoj rubrici čitaocima približimo ideje na kojima se zasnivaju teorija i praksa holističkog pristupa u obrazovanju. Svi programi organizacije Obrazovanje plus se zasnivaju na holističkom pristupu u odgoju i obrazovanju dece i u ličnom i profesionalnom razvoju odraslih.  Autor većine ovih programa i urednik ove rubrike je Žana Borisavljević - međunarodni voditelj obuke i savetnik za holističko obrazovanje i razvoj.

U savremenom društvu obrazovanje i vaspitanje dece je društveno organizovan i kontrolisan proces koji se realizuje u okviru školskog sistema. Od svog nastanka, pa do danas, škola je tražila optimalne načine prenošenja znanja i umenja. Ti načini uvek su bili odraz pedagoške svesti i društvenih okolnosti. Današnja škola zasniva se na naučnim pogledima koji su formirani u ranijim etapama društvenog razvoja i sve teže odgovara na zahteve društva i vremena. Zato je poslednjih godina došlo do razvijanja snažne inicijative stručnog usavršavanja nastavnog kadra.

Opširnije...

Svrha_ucenja_crop Koja je svrha obrazovanja? Primitivan čovek je sasvim dobro opstajao na zemlji bez obrazovanja. Drugim vrstama sisara, čini se, obrazovanje uopšte ne treba. Srazmeno brzo posle rođenja životinje su dovoljno zrele da nastave samostalan život, ali ljudima su potrebne godine sazrevanja i razvoja da bi se osamostalili. Ova suštinska razlika između čoveka i životinje nam je glavni ključ kada se pitamo koja je svrha obrazovanja.

 

Opširnije...

creativitz

 Kreativnost  nije dar koji poseduju samo neki srećnici, već je to veština koja se uči, vežba  i razvija.

Svaka veština je radnja koja nam je u početku nepoznata i zahteva svestan napor, ali kroz često ponavljanje postaje navika.  Naš mozak je razvijen tako da sve što  ponavljamo pokušava da automatizuje, kako bi se mogao preusmeriti na učenje novih stvari.. Sve što ponavljamo, bilo da su to željene veštine, ili manje poželjne navike, stvara neuronske veze u našem mozgu, koje čine da svaki sledeći put izvođenje te radnje bude sve lakše i sve više automatski.

Opširnije...

J.J._RusoRazličita gledišta u oblasti vaspitanja i obrazovanja, još od perioda humanizma i renesanse (14.-16. vek), okreću se detetu kao centru pedagoških i društvenih zbivanja. Kritikujući srednjovekovni uticaj crkve i religijskih stega, kao i sholastički način obrazovanja, kojim se guše dečiji prirodni potencijali i sposobnosti a nameću suvišna i beskorisna znanja, pedagoška i društvena stvarnost se počinje okretati detetu, čoveku, ističući gledište o čoveku kao merilu svih stvari, čime se se izražava vera u čovekovu dobrotu, u njegove prirodne mogućnosti i sposobnosti, a pažnja se usmerava i na načine i metode kojima će se omogućiti svestrani razvoj svakog pojedinaca a time i opšti čovečanski progres. U ovom periodu, u delima i praktičnim delatnostima filozofa i mislilaca u zemljama Evrope (Erazma Roterdamskog u Italiji, Tomasa Mora u Engleskoj, Huana Luisa Vivesa u Španiji, Fransoa Rablea, Mišel de Montenja u Franciskoj) sve se više ističe priroda deteta, njegovi urođeni potencijali i radoznalost, kao i važnost planiranja i organizovanja vaspitnih postupaka, kojima će se omogućiti ispoljavanje i podsticanje čovekove prirode.

Opširnije...

Prva žena lekar u Italiji Marija Montesori (Maria Montessori, 1870-1952) je pomagala i proučavala decu zaostalu u razvoju. To ju je zaokupilo do te mere da je najzad od lekara postala vaspitač. Primenjivala je metode Francuza Itara i njegovog učenika Sigina (Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), koji su bili čuveni po radu sa dvanaestogodišnjim Viktorom, tzv. „divljim dečakom iz Averona”, koji je bio jedan od mnoge tzv. „divlje” dece odrasle potpuno same u divljini, a o kome je snimljen i film „Divlji dečak” … Svake večeri posle posla dr Montesori je pravila svoje beleške koje su postale osnova za novu metodu koja se, mimo svih njenih očekivanja, primenjuje i dan danas, i to ne samo u radu sa „sporom”, već i sa svom decom pretežno predškolskog uzrasta. (Pokušaji da se primeni na osnovnu školu su u zapadnom svetu dosta retki jer su u direktnoj suprotnosti sa državnim programom.)

Opširnije...

Valdorf (Waldorf) je bilo ime prve škole koja je stvorena na temeljima pedagogije zasnovane na filozofiji Rudolfa Štajnera (1861-1925).

Ono što je zajedničko svim Valdorf školama je da se dete posmatra kao čovek u određenoj fazi razvoja i kao biće koje se ispoljava na fizičkom, intelektualnom, duševnom i duhovnom nivou. Program rada se zasniva na ravnoteži intelektualnih, umetničkih i praktičnih aktivnosti, a prilagođen je potrebama deteta u određenoj fazi razvoja. Odnos učenika i učitelja je dinamičan i podrazumeva proces razmene u oba smera. Škola i porodica sarađuju na veoma aktivan način, a školom ne upravlja direktor već grupa nastavnika koji zajednički donose odluke o pedagoškim, administrativnim i drugim pitanjima u životu škole.

Opširnije...

Posmatranjem ljudskog razvoja kroz faze bavili su se još stari Grci i Rimljani, a u mnogim kulturama još uvek postoje rituali ili načini obeležavanja prelaska deteta – mladog čoveka iz jedne faze života u drugu. Između ostalog, tu su širom sveta poznate ideje o vilama koje mlečne zube, ostavljene ispod jastuka, odnose u zamenu za poklon ili novac. Među nekim plemenima u afričkim zemljama, mladići i danas na ulasku u pubertet prolaze kroz razne vrste testova fizičke i duhovne snage, a devojčice period tokom prve menstruacije provode u posebnom okruženju sa drugim ženama. U nekim zemljama Srednje Evrope još uvek postoji sećanje na ritual davanja ključa roditeljske kuće mladima kada napune 21 godinu. 

Opširnije...

Termin holističko obrazovanje se prvi put pojavio u oblasti transcendentalne psihologije krajem sedamdesetih godina XX veka i odnosio se na grupu obrazovnih metoda kojima je zajednički stav da cilj obrazovanja nije ukalupljivanje mladih u uloge poslušnih građana i dobrih radnika već razvoj ljudskog bića ka samospoznaji i preuzimanju odgovornosti za sopstveni život.

Opširnije...

U toku poslednjih deset godina se na engleskom jeziku dosta pisalo o holističkom obrazovanju tako da su imena nekih od autora postala usko vezana za ovu oblast. Jedan od njih je Džon Miler (John Miller) koji u eseju pod naslovom Pogledi na svet, obrazovna opredeljenja i holističko obrazovanje (zbirka eseja The Renewal of Meaning in Education, elektronska knjiga na CD-ROM-u) postavlja teoriju da se svaka obrazovna metoda može svrstati u jednu od tri kategorije ako se kao osnov uzme ideja iz koje je ta metoda proizašla a koja iskazuje određen stav prema smislu i cilju obrazovanja. Za Milera svaka od ovih kategorija predstavlja određeno opredeljenje u obrazovanju i on ih naziva opredeljenje za obrazovanje putem transmisije (prenosa), transakcije ili transformacije.

Opširnije...