Izraz holističko obrazovanje se polako ali sigurno odomaćuje u našem jeziku. Cilj nam je da u ovoj rubrici čitaocima približimo ideje na kojima se zasnivaju teorija i praksa holističkog pristupa u obrazovanju. Svi programi organizacije Obrazovanje plus se zasnivaju na holističkom pristupu u odgoju i obrazovanju dece i u ličnom i profesionalnom razvoju odraslih.  Autor većine ovih programa i urednik ove rubrike je Žana Borisavljević - međunarodni voditelj obuke i savetnik za holističko obrazovanje i razvoj.

dve_dimenzije_detinjstvaXXI vek je sa sobom doneo svoje izazove koje ne možemo zaobići. Kompjuteri, mobilni telefoni, razni „gadžeti“ i društvene mreže su tu i smešno bi bilo ih ignorišemo. To je jedna dimenzija detinjstva u XXI veku koju ne možemo zaobići. Sve ono što nam pada na pamet kada pomislimo na detinjstvo, kao arhetipske slike detinjstva, druga je dimenzija detinjstva, ona koja važi za sva vremena. Da bi proces odrastanja dece u savremenim uslovima bio zdraviji, nju moramo naglasiti.

reggio_emilia_preschoolReđo Emilija je obrazovni program koji se zasniva na holističkom pristupu detetu, porodici, školi i okruženju. U nastavku, Svetlana Pantelić predstavjla ovaj program.

too_young_to_studyIstraživanje dečjeg razvoja ukazuje da je prisiljavanje deteta na savladavanje nekog znanja ili usavršavanje nekog predmeta, pre nego što je ono zrelo za to, neefikasno i bezuspešno.Trebaće mu više vremena da nešto nauči i učenje će biti nekompletno.

Autor teksta koji sledi je Erl Ogltri (Earl Ogletree), a tekst je za naš saj prevela i pripremila Tatjana Petrušijević

slobodna_deca_samerhilaPristup obrazovanju Aleksandra Nila, koji se primenjuje u školi Samerhil, ima dosta pristalica i dosta oponenata. Naše uredništvo zastupa pristup obrazovanju koji se dosta razlikuje od Nilovog, ali smatramo da je na ovakvom sajtu neophodno predstaviti principe na kojima se zasniva rad u školi Samerhil a koji su postali obavezno štivo na studijama pedagogije u mnogim zemljama. U nastavku je tekst o Nilu i školi Samerhil koji je pripremila Jelena Kostić.

girl_with_violineKreativnost ne bi trebalo da u školama bude na marginama nastavnog procesa, već da postane jedan od najvažnijih zadataka škole u obrazovanju celovitih ličnosti. Stvaranje atmosfere u kojoj se deca osećaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno prihvaćena, uprkos svakoj različitosti koju možda osećaju u odnosu na druge, je od najviše važnosti za integralni razvoj deteta. U nastavku je deo teksta Verice Sekulić - Prikaz tehnike kreativnog učenja. Ceo tekst moožete pročitati OVDE

pestalozzi

Jedan od uticajnih klasika nemačke pedagogije s kraja 18. i tokom 19. veka je švajcarski pedagog  i reformator obrazovanja Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827). Ono što je Pestaloci zagovarao - atmosferu ljubavi, prihvatanje i uvažavanje potreba, mogućnosti i interesovanja deteta kao osnovu za razvoj zdrave i ostvarene ličnosti,  i danas su osnovni ciljevi i principi koji se teže ostvariti u savremenom procesu vaspitanja i obrazovanja.

matematika_2Najveći broj odraslih ljudi koje znam su u školi mrzeli matematiku, ili je nisu razumeli, ili im je bila dosadna. Ja sam jedna od njih! A onda sam imala sreću da kao odrasla, na studijama Valdorf pedagogije u Engleskoj, spoznam lepotu i čudesnost matematike.

Žana Borisavljević piše o pistupu u radu sa matematikom koji kod dece podstiče radoznalost, kreativnost i moralnost.

 

 

salutogenezaU decembru 2011. godine, u Beogradu je gostovala Dr Mihaela Glekler, predsednica Medicinske sekcije Antropozofskog društva. Ona je tom prilikom održala predavanje za lekare o antropozofskoj medicini u kojem je govorila o salutogenezi, realtivno novom socio-medicinskom konceptu koji se fokusira na faktore koji podupiru zdravlje čoveka i osećaj zadovoljstva, pre nego na faktore koji izazivaju bolest. S obzirom da je ovo veoma povezano sa konceptom rezilijentnosti koji mi promovišemo, kao i da je sasvim u skladu sa holističkim pristupom vaspitanju i odgoju dece, predstavljamo vam deo teksta o salutogenezi iz predavanja koje je Dr Glekler održala 2001. godine u Americi.

skola11"Globalno sagledavan razvojni put škole, kretao se od tzv. stare škole, preko pokreta nove škole pa do brojnih alternativnih modela savremene škole." U tekstu koji sledi, M.Ilić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, navodi osnovna obležja ključnih odrednica "stare", "nove" i "savremene" škole. Preuzmite  tekst ovde.